#baci5

Da vreme proleti možda ne bih ni primetila da nema dece. Sebi sam ista, ali oni su svakim danom drugačiji. Menjaju se. Dok sam trepnula, desio nam se peti rođendan.

Namerno kažem ‘nam’, a ne ‘njima’, jer odrastamo zajedno. Uče oni od mene, ali i ja od njih. Svakodnevno pomeramo granice. I kad dosegnemo novi vrh, dreknemo na sav glas

BACI 5!!!!

Baci 5 nam je mantra. Baci 5 znači da smo uspeli. Baci 5 znači da smo savladali još jednu prepreku.

A prepreka je bilo od samog početka. Rođeni su sa malom kilažom. Pa, mi je u porodilištu rečeno da Naslednik verovatno neće čuti, a teško da će i prohodati. Za Naslednicu nisu ni bili sigurni da li će napredovati, jer je bila majušna… Zatim su pominjali i neke ciste u glavi…

I sve to su mi sasuli u jednom dahu, nakon što su me jedva probudili posle carskog reza.

Tih dana sam u porodilištu preživljavala agoniju. Ustala sam iz kreveta par sati po buđenju nakon operacije. Bolelo je kao đavo! Krenula sam u boks sa decom da vidim Naslednicu u inkubatoru, jer mi nju nisu doneli. Sestra je počela da urla na mene da ne mogu ja kako mi se ćefne da se šetkam po porodilištu. ONA NIJE HTELA DA MI DOZVOLI DA VIDIM ROĐENO DETE!

Ne znam otkud mi snage, valjda se skupila sva snaga ovog sveta u meni. Dreknula sam na sav glas:

BAŠ DA VIDIM KO ĆE DA MI ZABRANI DA VIDIM MOJE DETE! AJDE ČIK! ČIK ME ZAUSTAVI!

I nastavila sam dalje. Ova je ostala nema. Moja Naslednica je bila majušna, u njoj su bile zabodene iglice, a ja sam joj samo rekla:

Nemoj da si njanjava, hajde rasti, pile moje, pa da bežimo kući.

Mislila sam da se to dešava samo u filmovima, ali ona je otvorila oči i pogledala me. I sad mogu da se zakunem da mi se osmehnula.

Dani su se ređali. Njoj je bilo sve bolje. Sa Naslednikom sam se družila svakodnevno, a onda su počeli da mi donese i Naslednicu, pa smo se mazili svo troje. U periodu dok smo bili u bolnici, desio se i njihov prvi derbi. Naslednik i ja smo ga gledali zajedno. Pobedio je Partizan. Sve više mislim da je baš zbog toga naslednik odabrao Partizan za svoj tim. 🙂
Kada mi je saopštio:

Mama, ja volim Paaatiiizaaaan!

‘mal se nisam srušila, progutala sam knedlu i rekla mu samo:

Bravo! Baci 5!

Kasno su prohodali, kasno su progovorili, mislim da ih nijedan virus nikad nije preskočio… Imali smo dobre i loše dane. Ali smo gurali.

Dogurali smo do petog rođendana. Potpuno zdravi i razvijeni, kao i sva ostala deca. Prognoze lekara u porodilištu su bile pogrešne. Moja deca hodaju, čuju, govore i nemaju problema mentalne prirode. Znaju da čitaju, crtaju i računaju. Moja deca su MojUniverzum!

Trudim se da odrastaju nesputano nekim glupim pravilima: garderoba je da se cepa/fleka, svet da se istražuje, a ljudi da se ne osuđuju i vole.

I uvek iskrenost. Iskrenost po svaku cenu. Ma, koliko teško bilo.

Baci 5 za sve što ti je teško da kažeš, a moraš.

Baci 5 za svaku prepreku koju si pregazio.

Baci 5 za svaki osmeh.

Baci 5 za svaku suzicu.

Baci 5 kad je teško.

Baci 5 kad je lako.

Baci 5 kao LifeStyle.

Ma, samo baci 5 i guraj dalje, kao i mi.

 

 

Advertisements

2 thoughts on “#baci5

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s