Nije Jelica samo sabor u Guči – #PlaninskePrice

Odmah, na početku, da kažem da u nagradnom natječaju ne učestvujem. Mnogi će se setiti zašto, a ako nekog baš interesuje, neka se javi pvt, pa ću mu objasniti. Ovom projektu sam se priključila zato što mi se dopada i zato što volim planinski turizam, a ne zarad eventualne nagrade. Ali ne treba to da bude fokus ovog posta, već planina Jelica. Moja omiljena planina u Srbiji.

Ne znam zašto ljudi vezuju planinski turizam samo za sneg. Možda zato što vole skijanje, sankanje… Ipak, za takvo što je potreban uređen planinski centar. I ne kažem da je to loše, samo kažem da više volim divljinu. Netaknutu prirodu. A Jelica je baš takva.

Jednom kad sam se srela sa njom, nastavila sam da joj se vraćam. Prvi put sam otišla na Jelicu kao srednjoškolka sa drugarima, u posetu Vladinoj baki. Tu sam saznala kako je Jelica dobila ime po narodnom predanju:

Bio jednom jedan paša u Sarajevu, kome su dubrovački trgovci ispričali kako u Gruži živi jedna prelepa devojka, Jelica. Pričali su da je tanka, visoka, duge crne kose, crnooka. Paša odmah pošalje svoje ljude preoubučene u Dubrovčane u Gružu da mu Jelicu dovedu. Dogovorili su se brzo sa Jeličinim ocem oko udaje i povedu je u Sarajevo. Jelica je plakala, jer je ostavljala momka koga je volela i molila oca da je ne udaje, ali kako su ovi za nju dali dosta zlata, ovaj je bio neumoljiv. Tako su predveče Turci krenuli sa mladom nazad. Kad su zanoćili na Jelici, oni se preobuku u Turke. Kad je Jelica to videla, da nisu Dubrovčani, već Turci, ona se iskrade od njih kad su zaspali, skine svoj pojas, okači ga o granu mlade jele i obesi se. Po Jelici daju ime planini.

Vladina baka je ovu priču pričala sa suzama u očima, tako da smo shvatili da se emocija prenosi s kolena na koleno, te da je koren priče verovatno istinit.

Na Jelici se nalazi i arheološko nalazište Gradina, o kome je pisao još 1865. Jovan Šafarik, jedan od naših pionira arheologije. Pretpostavlja se da je do naseljavanja Gradine došlo u 7. veku pre nove ere. Za vreme vladavine cara Justinijana su na području čitavog Vizantijskog carstva obnavljana stara i građena nova utvrđenja i gradovi, u svrhu odbrane od napada varvara (Germana, Avara i Slovena). U tim seobama je i deo predaka Srba naselio ove prostore. Ovaj grad (za sada nepoznatog imena) na Jelici je bio važan centar ovog dela antičke Srbije. Unutar svojih bedema obuhvatao je prostor od oko nekoliko hektara, ali se nalazište Gradina proteže i na okolne padine, na kojima su bile crkve okružene grobljima. Na nalazištu je pronađena čak i strela, koja je pripadala Avarima, pa samo možemo da maštamo kakve su sve bitke vođene tu.

Što se same planine tiče, Jelica pripada dinarskom sistemu planina i pruža se u pravcu severozapad-jugoistok u dužini od 30 km. Najviši vrhovi su Crna stena (929 m), Verinje (874 m), Gradina (849 m), Rajački vis (818 m) i Stjenik (789 m). Na Jelici možete nabrati borovnice, pečurke, šipurak, gloginje, a i kupine. Verujte na reč, ovi plodovi su daleko ukusniji kad ih se dočepate na planini, nego na pijaci.

Na jugozapadnoj strani Jelice, u selu Grab se nalazi etno selo Veliki Grabovski. Maštoviti bungalovi su napravljeni od starih vajata, stare kace su pretvorene u tuš kabine, priroda je čarobna, kao i kuhuinja koju nude domaćini. Etno selo krasi i nezaboravan pogled na Dragačevo koje naročito lepo izgleda u smiraj dana. Kuriozitet je da nema telefona, a ni interneta, pa je Veliki Grabovski pravo mesto za odmor (ako ponesete mobilni net, teško ćete uhvatiti signal, probala sam letos, pa verujte na reč). Idealno je za decu: čist vazduh, priroda i neverovatno dobra klopa! Jedino što je planina, pa je malo strmo, pa kad jurcaš za blizancima, mož’ se desi da se strmekneš. Ali, kad se to desi, deca se iskrive od smeha, a ako nešto iščašiš, istegneš ili slomiš – nemoj da brineš, sve to pre ili kasnije zaraste, a uspomena na dečje osmehe traje zauvek (tako sam se tešila posle kotrljanja niz padinu).

Na Jelici je i Guča. Ali o tome vam ne bih pisala. To se danas pretvorilo u kraljevanje šunda i kiča. Tužno je to za manifestaciju čiji su inicijatori bili glavom i bradom Branko V. Radičević, Vlastimir Vujović, Nikola Stojić, Radoslav Protić, Tomislav Protić, Kosta Luković, Stanojla Đorđević, Srećko Smiljanić i Jovan Pajović.

Hoću da vam kažem da je Jelica prelepa planina. I da bi trebalo da je posetite van sabora u Guči. Da je upoznate i uživate u njoj. Da i ona upozna vas. Jednom kad je upoznate, nećete moći da joj se ne vratite.

Advertisements

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s