O moralu

Osećam se bombardovano ovih dana što iz medija, što iz okruženja, moralom. Sve neke moralne gromade nam spočitavaju šta je moralno, a šta nije. U poređenju sa njima, drago mi je što nisam moralna na taj način. Nemam tu njihovu tananu nit za moral. Nemam taj osećaj.

Na primer, ne bih nikad mogla da pljujem po preminulom poznaniku i ližem se sa njegovim ArhiNeprijateljem uz floskulu

ko zna šta bi bilo da je on živ, možda bi i sarađivali,

kao što je uradio Beba popović u #utisak. Đinđić nije živ, zato što je nasleđe Vučića & co tinjalo, a posle Đinđićeve smrti i vaskrslo u svom izvornom obliku. Zbog toga, ne mogu danas da sarađuju, jer su produkti društva jednog, ubili ovog drugog. Svako sa sposobnošću misaonog procesa je svestan ove činjenice. Biće da je gosn Popović krenuo sa pogrešnom pretpostavkom: da su ljudi u Srbiji danas identični biračkom telu ljudi koji ga trenutno plaćaju.

Bebo, kako da ti kažem, a da ne zvuči… hm hm hm… Nikako. Jbg, Bebo, zajebao si se.

Nije Srbija ostala bez slobodnomislećih, koji ovakve i klapu sličnu njima preziru. I govore otvoreno protiv štetočinskog ponašanja. Nije. Možete da nas pljujete, diskreditujete, šerujete bljuvotine o nama – i dalje ćemo misliti isto o vama i nećemo zaćutati. Znate zašto? Zato što smo u pravu. Zato što toliko štetočina na jednom mestu Srbija nije nikad videla. Zato što ako ne govorimo – upropastićete nas načisto.

Za razliku od vas, koji se klanjate novcu, ima i nas koji se ne klanjamo ničemu. Samo se borimo za normalan život. Dostojanstvo. Slobodu.

Sloboda kreće od tačke kada smemo da javno iskažemo svoje mišljenje. To pravo nam je skoro, pa uskraćeno. Postoji taj perfidni pritisak.

Jeste pritisak, ali ako kažete da jeste, mi ćemo vam objasniti da nije, jer dvosmislenost.

Naravno da nema cenzure, ne ne ne. Nema čak ni pokušaja. To što predsednik lično tužaka Blic i Alo “Savetu za štampu”, pa to nije uradio kao predsednik, već kao fizičko lice. Urušavaju mu reputaciju. Moš misliti!? Reputaciju!? Koju reputaciju? Onu Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica ili neku drugu? To mi je ostalo nejasno. I to nije pokušaj cenzure, m? To što je neko rekao javno da dok nam se dešavala kataklizma predsednik, umesto iz kabineta da je kmekao i zapomagao na sav glas drugim predsednicima za pomoć, je pekao rakiju u svojoj prčiji. I to je diskreditacija!? Izvin’te, meni je to za ostavku. Iz moralnih razloga. Da dođe taj isti predsednik i kaže

nisam vam ja za ovaj posao, operisan sam od empatije prema građanima kojima sam predsednik,

a ne za tužakanje “Savetu za štampu”.

Do duše, kakvi su im savetnici, nije ni čudno odsustvo morala, No, može biti da grešim. Recimo, jedan od savetnika (ostade nejasno je li je ili nije savetnik) Beba Popović je iz čisto moralnih nazora šerovao dalje p0rn za koji se sumnja da se u njemu pojavljuje Vanja Ćalović. On ide korak dalje i kaže

Tačno je da ja od dana kada sam dobio film koji je procureo u javnost, a koji je meni stigao u isto vreme kao i na još 700 ardesa, od toga istog dana ja to šerujem, šaljem i forvradujem sa zadovoljstvom svima zato što se ta osoba, Vanja Ćalović predstavlja kao neki moralni stub crnogorskog društva. Ja to šerujem jer to nije bilo ko, a ja znam da je to ona, da znam da je ona na tim snimcima i šaljem svima da se to objavi.

Od jedne moralne gormade, malo li je?

Sad mi je jasno ko savetuje državne medije. Sad mi je jasno zašto su blogerke okarakterisane kao p0rn dive, a blogeri kao isfrutrirani tinejdžeri koji pate od manjka sexa. Niko im nije rekao da nije ok suditi o svetu kroz sopstvenu prizmu. Mislim, jeste, al’ u svoja 4 zida. Ako si javna ličnost, ako si prepoznat u javnosti na bilo koji drugi način, onda je jako smešno da svi znamo za frustracije koje te muče na keca, zar ne?

Mislim da se sadašnja vlast i njeni savetnici osećaju ugroženo i ne samo ugroženo, već da ih u stanje paranoje dovodi inteligencija. Divlja. Direktna. Nejebavajuća. Svako se plaši onoga što mu je nepoznato. Praiskonski strah. I pećinski čovek se plašio munja i gromova dok nije evoluirao i shvatio šta je elektricitet.

Mi, narod ove zemlje, nemamo vremena da čekamo da ljudi sa i oko vlasti evoluiraju i shvate da je inteligencija proces koji ne boli i ne donosi štetu. Naravno da je ta evolucija potrebna, ali neka evoluiraju van vlasti. Da prestanu više da nas svojim imbecilnim potezima vode u ponor.

Razumem da oni misle da su to woooow potezi. Isto tako razumem da oni nisu sposobni za neku višu razinu svesti. No, to ih ne elaborira odgovornosti. Kad si odgovoran, i za dobro i za loše, onda snosiš posledice (lepe ili manje lepe). Molim lepo.

Mogu sad da puste i neki p0rn i da kažu da sam na njemu ja ili ti ili neko drugi ko otvoreno kaže ono što misli. I? Šta onda? Hoćemo li biti manje u pravu da su štetočine željne autokratije!?

O moralu i moralnosti ne mogu da mi govore:

  • Beba Popović,
  • Tomislav Nikolić,
  • Aleksandar Vučić,
  • Boris Tadić,
  • Ivica Dačić i
  • Nebojša Stefanović.

I vi i ja znamo odlično zašto.

 

hunting

 

Advertisements

2 thoughts on “O moralu

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s