Olajavanja…

Svako će reći da ga neistine o njemu ne pogađaju. I to je samo donekle istina, bar u mom slučaju. Ne pogađaju me u smislu „suze ronim, daj šaku tabletica da se smirim“, ali mi nije prijatno kad čujem neke budalaštine o sebi. Imala sam neobičnu čast da juče svašta nešto novo saznam o SvojojMalenkosti.

• Član sam stranke (nije oprecizirano koje, ali sam član)
• TheBitch
• Gazim preko mrtvih, samo da bih uspela
• Družim se sa kriminalcima, a valjda je i dobar deo mojih saradnika iz te branše
• Ljudi me se plaše, jer „imam veze“ (nije precizirano kakve i koje)
• Pretim ljudima da postignem cilj
• Radim za „nekog“ (aka plaćenik, al’ nije precizirano za koga i za koliko)

I još svašta, al’ ovo je neka suma svega tih olajavanja.

Sve što mogu da kažem jeste da bi možda bilo bolje da jesam takva, kakvom me neki vide, jer da zaista jesam takva, ovakvih paušalnih pljuvačina ne bi ni bilo. Sem toga, stavke da sam “plaćenik” i da “imam veze” su mi krajnje simpa i zaista bih volela da su istina.

Ono što me je razočaralo jeste da negativni marketing obično dolazi od ljudi prema kojima sam se postavila kao čovek od samog starta. Za koje sam našla razumevanje, kojima sam htela da pomognem i budem drug.
Zaista nisam imala percepciju da me neko ovako doživljava. U MomUniverzumu ja se otkidam od posla (nekad za veće, nekad za manje pare), trudim se da uradim najviše što mogu za svoju porodicu, da prevaziđem neke probleme (koje svi manje ili više imamo), da naučim nešto novo, da budem bolja sutra nego što sam danas…

Možda je problem što sam previše u MomUniverzumu, a manje u TuđimUniverzumima. Možda je problem što sam jednostavna, pa se ljudima čini da ima nešto više od te jednostavnosti. Prosto: šta mislim – to i kažem; šta želim – to i uradim….

Ali, nisam htela o tome. Htela sam o olajavanjima raznih vrsta.

Meni je fascinantna ta pojava. Razumem da ne možemo svi svima da budemo simpatični, dragi… Ali to nije razlog da izmišljamo gluposti i nebuloze o drugim ljudima, te ih širimo dalje. Šta je problem sa mozgovima ljudi koji to rade? Da li su, uopšte, svesni da imaju ozbiljan problem? Ako jesu svesni, da li rade nešto na tome da ga prevaziđu? Ako nisu svesni, zar baš nikog u svom bliskom okruženju nemaju da im kaže da imaju problem? Kako izgleda život takvih ljudi uopšte!? Meni se takav život čini jako tužnim. Meni je takvih likova iskreno žao.

Ono čemu me je ovo iskustvo naučilo su sledeće stvari:
• U startu reći smorovima gtfo i ne dopustiti im da te smaraju, jer, zaboga, imaš razumevanje za njih
• Ako imaš poslovne saradnike, pa jedan od saradnika krene da opanjkava druge – odmah record ON, jer mož’ da se desi da tako i tebe njima olajava, pa prosto da se zaštitiš, a kasnije i da razmenite iskustva
• Ljudima ne verovati a priori, jer ako si ti iskren, ne znači i da je druga strana

Razmišljam o ovim stvarima od juče, jer zaista nisam nikad bila u ovakvoj situaciji (a možda sam i bila, ali je nisam bila svesna, ko će ga znati više). I nije prijatno, ne ne…

Sad da vam objašnjavam kakva sam, zvučalo bi kao neko pravdanje, a zaista nemam razloga za tim. Eto, prosto sam želela da podelim sa vama novo viđenje mene od strane nekih drugih ljudi… Pokušavam da shvatim zašto se desilo to što se desilo i koliko god da se trudim, evo, ne znam…

Advertisements

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s