#StopNasiljuNadŽenama

U susret 25. novembru, Međunarodnom danu borbe protiv nasilja nad ženama, u petak, 22.11. prisustvovala sam performansu u centru Kragujevca u organizaciji mladih LDPa. Poenta ovog performansa je bila da se žrtve nasilja međusobno prepoznaju i da o nasilju ne sme da se ćuti. Jedna od učesnica performansa je bila i @JejanaDovanovic (pa, možete da je zapratite na Twitteru). Ovako je bilo na performansu:

Da se vratim temi:

Nasilje nad ženama je ozbiljan problem. Prema podacima Sigurne kuće, stvari stoje ovako:

Svaka druga žena u Srbiji je tokom života bila izložena nekom obliku porodičnog nasilja. Prema dokumentu Uprave za rodnu ravnopravnost RS „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u centralnoj Srbiji“(Marija Babović, Katarina Ginić, Olivera Vuković) iz 2010. godine, taj procenat iznosi 54,2 odsto, što znači da je svaka druga žena iskusila nasilje u porodici. Čak 37,5 odsto žena prijavilo je da je porodičnom nasilju bila izložena u proteklih godinu dana.

Glavni problem u Srbiji je i mahom uvreženo mišljenje da žena udajom gubi identitet, da postaje vlasništvo supružnika i da mu se mora pokoriti. Drugi problem je što često nema podršku porodice iz koje je potekla, jer činom udaje ona odlazi iz kuće. Naredni problem je ignorisanje nasilja od strane komšiluka i bližnjih, a sve pod parolom

neću da se mešam…

Problem je i pravosuđe, a i policija. Zato što je komšija tukao ženu, a mi ga prijavili policiji, trpeli smo pretnje od strane nasilnika, a on nije osuđen, jer je supruga povukla prijavu protiv njega. Na prijavu o nasilju u porodici, policija je stigla posle više od pola sata od prijave. Za to vreme, on je mogao i da je ubije. Da sam neka vlast, ako je nasilje u porodici zabeleženo, ako postoji medicinska dokumentacija o povredama, onda je dužnost države i tužioca da gone nasilnika, bez obzira na izjavu žrtve o povlačenju prijave. Jer, žrtvi se često preti, izložena je maltretiranju, pa zbog straha (a i sramote, jer šta će reći komšiluk/prijatelji) povlači tužbu.

Veliki problem su i sramno niske kazne za nasilnike…

Da imamo državu, da se malo modifikuju zakoni, stepen i učestalost nasilja nad ženama bi bili znatno manji.

Kako bih rešila problem?

Donela bih zakon po kome bi se nasilniku automatski oduzela sva stečena imovina i prebacila na ime žrtve. Nasilnik bi dobio zatvorsku kaznu, s tim što bi minimalna kazna za ovo delo bila 10 godina robije, bez obzira da li je pre ovog krivičnog dela imao problema sa zakonom ili ne. Po izlasku iz zatvora, zabrana prilaska žrtvi na 100 metara.

Uopšte nije fer da žene beže u sigurne kuće strahujući za svoj i život svoje dece, dok nasilnici prolaze, uglavnom, nekažnjeno ili kažnjeni nekom minimalnom kaznom (koja se kaznom teško može i nazvati).

I nije problem samo nasilje u porodici, niti samo fizičko nasilje…

Žene su svakodnevno izložene raznim oblicima nasilja:

  • Lepa žena ne može da bude pametna.
  • Žena koja ima decu, ne može da radi, jer će stalno ići na bolovanje.
  • Ženu stariju od 30 godina je pregazilo vreme i nije poželjan radnik.
  • Žene ne mogu biti sposobne i uspešne kao muškarci.
  • Iza svake uspešne žene stoji muškarac, koji je zaslužan za njen uspeh.
  • I ostale nebuloze (dodajte po želji).

Ono što moramo menjati jeste društvena svest. Žena je pripadnik ljudskog roda. Muškarci nisu ni bolji, ni gori od žena. Svi smo ljudi. Svi zaslužujemo život bez straha, život bez nasilja.

nasilje

Note:

Preporučujem da posetite i sledeće linkove, a na ovu temu:

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

NASILJE IZA ZIDOVA – DANAS JE MEĐUNARDNI DAN BORBE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA

Advertisements

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s