#BiramDaEmigriram

Izbegavah u poslednjih par blogova neke uobičajene teme. Znate već: politika, život u Srbistanu i tako dalje… Imala sam utisak da su stvari sasvim jasne, da smo prestali da se delimo na prvu, drugu i treću Srbiju, ali silno pogreših. To što sam zatvorena u krug istomišljenika ne znači da se išta u Srbiji promenilo i da svi shvataju koliko nam je loše i koliko neće da nam bude bolje. Kad sam prebacila fokus i na neke druge grupacije, pa vratilo mi se sve pravo u lice…

Mi smo i dalje podeljeni. I to je strašno, zaista jeste. Svi smo u istom čabru, kako bih rekla, ali zato što su neki zatrovani politikom i praznim obećanjima, ponašaju se krajnje agresivno. Ima i onih, koji u svilenim rukavicama pokušavaju da nametnu svoje mišljenje. Da se razumemo: svoje mišljenje ne namećem i ne volim ta mentalna silovanja u kojima mi se objašnjava kako nisam u pravu, ali sam super lik, pa eto šteta što nisam u pravu i bilo bi super kad bih mislila kao i oni…

Možda vama onomad nije bilo strašno kad su oni tikvani skandirali Brankici „Opasna si kao zmija, proćićeš kao Ćuruvija“ i što je to protumačeno u našem nezavisnom sudstvu kao vređanje, a ne kao pretnja, ali meni jeste. I šta se desilo? Klipan je izbo desetak ljudi na dočeku na Trgu. I klipeta kaže da je to uradio, jer ga je poneo alkohol. Šok je bio kad sam spoznala da postoje ljudi, koji ovaj entitet opravdavaju (ne mogu da ga nazovem čovekom, jer je za mene čovek nešto drugo, a životinje volim i ne želim da ih vređam). Eto, ekipa Insajdera je sama kriva; eto, pa popije se ponekad, pa se napravi i sranje…

Juče je trendovano i napadanje na ljude, koji su bili dovoljno pametni i zapalili na vreme odavde. Eto, oni nisu Srbi, nemaju pravo na kritiku, vole tamo neku drugu zemlju, nisu više Srbi… I sve to u duhu svekolikog Hrišćanstva pred najradosniji praznik svih Hrišćana. Hrišćanski, nema šta.

Ne znam jesam li vam ikada rekla (verovatno nisam), ali i ja sam ta neka druga Srbija. Da, pripadnik sam subkulture koja ne prihvat primitivizam u svakom smislu, koja stvari ne vidi ružičast, već u svom punom crnilu, koja ne bocka ljude okolo noževima…

Usuđujem se da kažem čak i da sam liberal. Ali ne LDP, nego baš liberal. Ne smeta mi ništa, sve dok me to nešto ne ugrožava. A likovi kojima su pretnje dobar dan, a i noževi me ugrožavaju.

Ne mogu da shvatim, ali zaista ne mogu, da vođa jedne ekstremne navijačke grupe, o kome se priča svašta i spekuliše (a gde ima dima, ima i vatre) opušteno stoji kraj Premijera i Ministra policije, bez da trepne.

Ne mogu da shvatim tu egzaltiranost Miškovićevim hapšenjem. Ne znam kako vama, al’ meni se čini (a vreme će pokazati ko je bio u pravu) da je to samo kozmetika. Skupljanje jeftinih političkih poena, ako me razumete. Kako je nama bolje što je Mišković uhapšen? Je li nam porasla plata, standard? Jesmo li srećniji? Osim naslađivanja gledanjem jednog moćnika u apsani, koji su benefiti, m? Ne uzbudim se kad pomislim da su Miškovići u zatvoru, ali cenim da ima i onih koje ta pomisao loži (i posle meni kažu da sam kinky, yeah right). I sem tog uzbuđenja, šta imaju? Je li to dovoljno za normalan život? Nije.

Da ne pričam da mi se čini da su protiv MiškovićFamily dokazi krajnje klimavi i oborivi na sudu. Ne znam, nisam praqvnik, ali tako mi se čini. Još će na kraju da odrape i državu zbog zadržavanja u pritvoru. U pravu je stonexman kad kaže:

I meni miriše tako nešto…

I vraćamo se na početnu stavku. O životu u Srbiji.

Ovde nikad neće biti bolje, jer stare garniture se samo smenjuju na točku sreće. Izborni zakon je napravljen tako da ne dozvoli upliv svežih ideja i novih ljudi na političku scenu. A nama treba brdo malih stranaka sa novim ljuidima, koji će zaista nešto promeniti. A nama treba da prestanu sa promenama odela… Koliko god ružno zvučalo, i koliko god da su neki sada civilizovani, sećam se da su nekad i podržavali i zaklinjali se u jednog koji je vadio utoku na studente. Kontam da je to mlađim generacijama jako smešno, a možda podseća i na nku igricu, ali dragi moji, svaki dan zahvalite nebesima što ste u tom periodu bili deca, što vas nije dotaklo, trust me.

I zato ja ne mogu ove naše stranke i političare. I odgovorno tvrdim da je sunovrat počeo Đinđićevom smrću. I ja ovu Srbiju više ne mogu. Pametan čovek zna kad je vreme da se odustane. Šta je meni borba za bolje sutra donela? Gore prekosutra. Eto to.

MojaMalenkost je rešila da pronađe destinaciju po svojoj meri, spakuje pinkle i klince i ode. I neka sam izdajnik, i neka sam sve, ali ovde nikad neće biti bolje. Ako su mene sjebali, e ne dam da to urade i mojoj deci (pardon my french).

Dosta mi je diktatura: i otvorenih i perfidnih. Ja zaslužujem bolje. Neću kozmetiku, hoću život!

Advertisements

6 thoughts on “#BiramDaEmigriram

  1. Ana S says:

    Kao da si bila u mojoj glavi i sve moje misli prenela u ovaj blog…Kako zelim da odem iz ove ” kutije sibica” i da udahnem vazduh punim plucima to sam Bog zna …

  2. Tužna istina, slažem se potpuno. Već neko vreme planiram i pripremam odlazak i često moram ljudima da objašnjavam da to nije zbog para, kako mnogi veruju. Postoji gomila razloga.

    Stihovi jedne pesme mi se već duže vremena vrte u glavi:

    I onda stanem, gledam i ne verujem
    Shvatam da nikad bolje, nemože.

  3. Aleks says:

    Uh, iskreno i pravo u metu. I moj suprug i ja smo imali ovakav rez u maju 2012. Posle silnih godina nadanja i razocarenja, shvatili smo da u Srbiji nemamo vise sta da cekamo i resili smo da odemo. U roku od mesec dana moj dragi je nasao posao u struci (software developer sa reprezentativnim CV-jem) u jednoj kanadskoj kompaniji i pokrenuli smo proces. Sve je proslo kako treba, dobili smo sva odobrenja i sad cekamo da se papirologija zavrsi. Ja sam u medjuvremenu pronasla posao u Svajcarskoj agenciji koji mogu da radim remotely, sa povremenim putovanjima. Najtuznije je sto mi imamo dobre poslove Beogradu i mozemo veoma pristojno da zivimo od nasih primanja. Ali, ne mozemo da zivimo izolovano od sveta. A sve to sto se desava u tom svetu nosi pecat ogorcenosti i nepravde. Prijatelji koji imaju fakultete, ali nemaju posao jer nemaju vezu, roditelji kojima traze novac u bolnici da bi ih operisali pre 2023, neprestano slusas o nekom ugnjetavanju, ugrozavanju ljudskih prava, nekaznjenim krsenjima zakona, pretucenim gejevima, gde god se sretnes sa drzavnom administracijom presedne ti zivot, za svaki dinar koji zaradis drzava ti uzme ne mali procenat za koji ti posle ne uzvrati nista nego finansira likove kao sto je Miladin Kovacevic, o lazima politicara i korupciji ne mogu ni da pocnem…

    Ne vredi, razumem te, ocigledno i mi nismo mogli vise. Tesko je ostaviti drage ljude ovde, jos teze ostati s njima i postajati ogorceni cinik. Sta god da resis i gde god da odete, zelim ti puno srece! 😉

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s