#srbija nekad i sad…

Hoću nešto da podelim sa vama…Parče lične istorije, nešto zbog čega mi je danas još teže, nego da ga nisam bila deo… Kao što verovatno znate, nekada sam bila član Otpora. Da, da, revolucionar! Revolucija mi je u krvi… valjda.

2000. godine sam imala 22 godine.

04.09.2000. godine sam napisala sledeće:

Kažu da možda ne bi trebalo biti idealista, šta da radim kad jesam. Možda nije dobro, ali jesam. Jedina izvesna stvar koja te uvek čeka, kojoj se iznova vraćaš – PROMENA! Promena u sistemu… promena.

Čega? Svega. Čoveka, vlasti, sistema.

Zašto? Da bih upoznala druge zemlje i njihove sisteme, kupila knjige, cipele, išla u pozorište i bioskop, izlazila u kafe, a ne na ulicu…

Kako? Pokušati izborima i jednostavnim potezom olovke. Zaokružiti..

Ako ne uspe? Ne znam. Iznova pokušati, možda!? Ne smemo dozvoliti neuspeh…

A ako se desi nanovo slom? Pobeći… ali gde? Ne znam. Otići i umirati deo po deo, kao i moja domovina. Ne biti srećan, ali živeti. Živeti bez starog sata, poziva dragih ljudi na kafu… Ali živeti; živeći ubijati deo po deo sebe i umirati polako, kao i domovina i sve ostavljeno u njoj…

24.09.2000. godine

Danas se nisu oglasile ni fanfare, nije bilo ni nasmejanih lica, nismo ni po ulici plesali. Danas sam dala glas… nadam se pobedi, a znam da će nas pokrasti. Opet. I šta onda? Opet protest!? Opet kerovi sa pendrecima!? Opet informativni razgovori!? Opet da nas tuku!? Opet … Ne znam.

A želim promene! ŽELIM! Ako se dese… ne znam. Kako ću normalno živeti? Kako da se naviknem na to? Kako da mi bude normalno da imam posao, da mogu da kupim knjigu bez preračunavanja, da popijem kafu, odem na letovanje? Kako? Kako ću se navići na normalan život? Kako?

Posle dvanaest godina i dalje ne mogu da kupim  ni knjigu, ni da popijem kafu, ni da odem na letovanje bez sabiranja i oduzimanja i odustajanja… Sada imam 34 godine. I pravila sam greške i lutala i svašta nešto… No, to nije bitno. Ono što je bitno jeste da sam se džabe sa 22 plašila normalnog života, jer taj frajer u Srbiju nije nikad ni stigao. Ni kad mu je bilo vreme, a tek neće sad…

Uzmem ovu svesku, tamno plavu, ponekad, pa čitam te moje baljezgarije iz mladosti, pa se rastužim… Zarto što sam verovala, zato što sam želela da živimo kao sav normalan svet, da uživamo u sitnicama, jer knjiga nije ništa više no sitnica, a ni kafica sa ekipom… Ali nisu nam dozvolili, niti nam dozvoljavaju…

 

Izdali su me oni, kojima sam dobrovoljno dala mladost. Mogla sam da odem. Mogu i sada da odem. Ali, eto, istinski sam patriota. I ne DverjaninPatriotizam ili tako neki ekstrem, već prosto samo volim svoju zemlju…. Volim je… I mislim da jedino ovde mogu da budem kompletna i ispunjena… možda nekad čak i srećna…

Zbog svega ovoga, zbog generacija koje su izdane kao i ja; zbog svih onih koji su morali da odu tamo negde, pa sada umiru deo po deo (priznajući ili ne to), zbog svih naraštaja koji su stasali… molim partijske vojnike svih mainstream stranaka da me se manu, da me zanemare, da me ostave na miru!

Niti sam demokrata, niti naprednjak, niti liberal, ni socijalista… Vi ste krivi što sam, zapravo, ništa. Zgadili ste mi i ideju demokratije i socijalizma i rodoljublja, ma svega! Samo me zanemarite kad me vidite, jer više da budem fina neću. Neću, zato što ste vi sjebali sve! Zato što ste vi uništili i poslednju nadu u budućnost! Neću da budem fina, zato što ste svi isti!

I zato me se manite, jer imam i drugu stranu… stranu, koju ne poznajete… a koja nije nimalo prijatna.

Vidimo se u nekoj novoj revoluciji u kojoj sam opet protiv vas…

Šta ću, nadam joj se, ne zmerite na nadi, to jedino ne možete da mi otmete!

 

 

Advertisements

14 thoughts on “#srbija nekad i sad…

  1. Jadaja says:

    Generacija smo.Isto sam mislika sto i ti mada nisam zapisala.Inzenjer pamti princip.Nikada nisam bila niti cu biti clan ni jedne stranke jer se ni sa jednom ne mogu sloziti u potpunosti i uvek pitam ono Pa sta onda?Ipak kad sahranismo Zorana znala sam da su moje nade u bolje sutr u Beogradu a takodje mrtve.Spakovala sam se i otisla.Ne zbog para.Ne.Vec da budem sigurna da ce moja deca razumeti da nebo nema granica i da se sve moze.Ako ne kod kuce onda van nje.A jedno kajanje namsvima stoji.

  2. Draza says:

    Uvek, tada i sada ponavljam…treba menjati ili makar pokušavati promeniti stvari koje nisu “pod vinklu”…možda izadje sve na bolje, možda bude i x puta gore…ali kao to možemo da znamo ako ne pokušavamo da menjamo nešto što ne štima.

    Po meni, je najgora moguća stvar koja postoji, prepustiti se ludilu, to-je-tako-i-ja-tu-ništa-ne-mogu, svi-su-ista-govna-ja-tu šta-da-tražim, nema-kandidata-za-mene-i-jebe-mi-se, i slično…

    Glasao sam 2000-te protiv miloševića (namerno malim slovima), glasao sam 2012 protiv demokrata (isto), možda ću i 2016 glasati protiv ovih light radicals-a….a možda ću i glasati ZA njih ako se pokažu valjanima (a bogami idu u tom smeru)…i to bi bio prvi put da sam glasao za nekog a ne protiv nekog.

    Realno, gde bi završili da smo se prepustili i rekli…”Svi su isti, neka sloba ostane i dalje da vlada, jebe nam se…”

    • Brane2 says:

      Pod rizikom da me izminusirate do besvesti izjavljujem da bi tu možda nešto mogli da naučite od Slovenaca. Nije štos toliko u destruktivnim kratkim demonstracija nego u informiranom, _racionalnom_ pritisku naroda.

      Šta je kome dobro donelo urlanje, paljenje ambasada itd. Ali _miran_ izlazak ljudi na ulice kao jasna demonstracija volje tipa “ako nam se ne skineš, jebaćemo ti mater” bi napravila čuda.

      Kangler je mislio da može da radi šta oće, dok se jednog dana ljudima nije smrklo. I svoj revolt su usmerili u TAČNO određenom smeru.

      Evo šta nard misli o stacionarnim radarima u MB:

      :mrgreen:

  3. Brane2 says:

    Neka pametna glava je na nekom forumu jednom napisala da nema ličnog, familijarnog, društvenog ili političkog problema koji pola kile kvalitetnog, s ljubavlju postavljenog eksploziva nije u stanju da reši… 😈

    Inače, kakav ste vi to Otpor bez fizićkog opiranja, protivnapada i tako toga ? :mrgreen:

    Nije da pozivam na revoluciju, samo pitam.

    A i nije baš vreme. Toma i ekipa izgleda kao da su se zaukali i da promene nešto. Kojeg li iznenađenja JBT… 😯

      • Brane2 says:

        Pa pošto ne živim u SR nego u SLO teško da bi ova ekipa mogla da mi pomogne.

        Inače, crkao je klinac tipu, koji mi je napravio brdo problema. Par problematičnih ljudi je završilo u zatvoru itd.

        Ništa konkretno ali eto neki oblaci se razilaze.

  4. Daniel A says:

    Zašto mislite da su ovi isti?

    (da se razumemo i ja sam do skoro isto mislio ali sad imam neki stidljivo pozitivan utisak pa ni sam ne znam šta da mislim)

    • Constrictoria says:

      Zato što vuk dlaku menja, al’ ćud nikako. Drugačija odela i malo lepše fasade ne menjaju suštinu, koja traje već više od 20 godina. Eto, zato.

      • Daniel A says:

        Tako sam ja razmišljao sa 20 god, srčano i tvrdoglavo. Zar ne bi bilo uredu malo sačekati i pratiti šta se dešava, možda se dlaka neće promeniti a možda i hoće. Na kraju krajeva njihove bivše stranačke kolege ih žestoko optužuju da su se promenili. (mislim na naprednjake)

        • Constrictoria says:

          Sve dok imaju u redovima bahate sa 200 kuku stanova & co – nisu se promenili, a tek ne rade za boljitak građana. Ende.

    • Constrictoria says:

      Pa, i ja sam počela sa 15 – 16… I ništa nisam zaboravila. Sad su svi malo podgojeniji i masniji, ali sve ih u glavu znam… 👿

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s