Prelepe, najlepše oči na svetu…

Kad padne sneg… nekako sam, pa emotivna. Da, to je prava reč. Znam da niste navikli na mene takvu. Da li mi verujete da ni ja nisam navikla na sebe takvu? Ne smetaju meni ni nanosi, ni lopatanje, ništa. Kad je sve belo oko mene, onda uživam. A još kad padaju krupne pahulje… pa, topim se.

U ovo vreme mi prijaju ušuškane stvari à čaša kuvanog vina/čajan/kafe, neki fini keksići i dobra muzika. A volim i da prošetam. Jer sve liči na bajku. Sve je belo i srebrno i svetlucavo i nezemaljsko. A i nema ljudi.

I tako bih mogla da uživam do kraja zime. ALI… Uvek neko ALI…

Nemaju svi sreću da uz topli napitak i fini keksić uživaju u čarima zime…

Koliko ima ljudi i dece koja žive na ulici?

Znam da oni nemaju romantičnu viziju zime, kao ja…

U petak, kad sam kretala iz Kragujevca za Beograd srela sam jednu devojčicu. Nisam vam je pominjala, jer mi je… pa, i sad mi je teško da pišem o tome. Ali hoću, jer se nadam da ću bar jednog/u od vas, koji pročitate ovaj tekst da motivišem, da vas pokrenem…

Da se vratim na devojčicu:

Ona nije sigurna koliko godina ima. Možda 8, a možda i 10. Na hladnim peronima je stajala na vetrometini i molila za koji dinar (uvek je tako). Ljudi k’o ljudi, ne mogu se ljudima ni nazvati… Neko je opsuje, neko drekne na nju, neko da dinar… A ona ima najlepše zelene oči koje sam u životu videla. Krupne, lepe, pametne okice. I priđem joj. I pitam je je da li je gladna. I ona počne da plače… I kaže mi da jeste, ali da ne sme da troši… I odemo nas dve da ona pojede nešto. I ona jede i plače. Ja ne mogu, ne znam šta da kažem… Kako da joj kažem da će sve biti ok kad poraste, kad to njoj sad ama baš ništa ne znači. A ona plače, plače… I kupim joj i sokić. I čips. I svašta još nešto.

Ona mi pokaže papirić šta su joj napisali da mora da kupi. A na papiriću ovaj spisak (urezao mi se, nikada ga neću zaboraviti):

Apatinsko pivo
2 besta
mleko
hleb

Pitam ja za koga su mleko i hleb, jer sam pretpostavila da su pivo i cigare za mamu/tatu. Kaže ona za bebu. Kaže ima seku malu… Pitam je ko ju je posalo na ulicu. Kaže očuh i mama. Ja gotova. Nema dalje. Kupim joj i stvari sa spiska…

Poslali su je na ulicu u tankoj jaknici i pantalonicama. Ona se trese od hladnoće napolju.

Nisam znala šta više da uradim. Stvarno nisam. Dala sam joj moj šal i šeširić i rukavice. A taj šal i taj šeširić… pa, značili su mi mnogo. Dobila sam ih pre 12 godina. I zaista su mi drag, drag poklon. I ostala sam bez ličnog parčeta istorije… Ali njoj je trebalo, bar malo da se zagreje…

Ona, nenaviknuta na te stvari, a i ja nenaviknuta, k’o dve klade. Ona opet počne da plače, a ja opet ne znam šta da radim. Ne snalazim se u takvim situacijama… Rekla je da će zauvek da čuva šal, šeširić i rukavice i da me voli. Ja dno. Onda sam ušla u bus. A ona nije htela da ode sve dok bus nije izašao sa stanice i jako mi je mahala.

I posle petka. Pa, besna sam. Ni na kog specijalno, ali sam besna. Ta devojčica ne zna koliko ima godina, ona mora da je na ulici, ljudi su grozni prema njoj… Ima takve dece i pored vas. Nemojte ih zaobilaziti, neprimećivati i biti gadovi prema njima. Nisu deca to htela, nisu ona kriva što su na ulici…

Sutra ću da kontaktiram Svratište, da pitam treba li im nešto. Kontaktirajte i vi. Pitajte. Pa, ako imate to što im treba, odnesite, poklonite… Ako sretnete neko dete na ulici, nemojte mu samo dati novac. Popričajte sa njim, dajte mu malo topline. Ništa njima ne treba, samo da ste čovek prema njima. Ništa ni više, ni manje…

I zato, nemojte da me pitate šta mi je, jesam li ljuta i slično. ONA mi je ovih dana. Ne mogu da je izbacim iz glave. Ne mogu.

Eto, to mi je…

Zato i vrtim Coldplay po vasceli dan… Zato što su njene oči zelene… Eto, zato…

httpv://www.youtube.com/watch?v=QbAZiVRG6h0

 

Advertisements

7 thoughts on “Prelepe, najlepše oči na svetu…

  1. kasiopeja says:

    postoji način da se ovoj deci pomogne, postoje i institucije koje pomažu, postoje i ljudi koji itekako rade da se sistemski reši problem, ali je najlakše “saosećati” s tuđom tragedijom pred tastaturom – tako se lepo i lako umiri ono malo preostale savesti.

    ignoramus et ignorabimus…

  2. Ima tih situacija koje ti uzmu dusu,san i sva uverenja i ideale koje gajis i gubis odrastanjem u ovoj zemlji.Za ljude koji su rodjeni bez propozicija za prezivljavanje malo ima nade.Gledala sam majku (cuj,majku!) koja bije svoju 13-mesecnu bebu jer je rodjena sa zdravstvenim problemima i zamalo izgubila posao u drzavnoj instituciji jer sam reagovala (doduse stvarno sam se izbezumila i svasta joj rekla).Poraz sam dozivela ne od te nesrecne zene koja nije sposobna da vidi lepotu u svom detetu nego od drzavnog establismenta koji mi je lepo ocitao lekciju u stilu njeno dete njena stvar i od koleginica(sve zene!) koje su smatrale da je dete zasluzilo!!! Nisu krivi ljudi sto su glupi,neobrazovani,primitivni kriv je onaj u cijim je rukama moc da to promeni,ali nece jer je primitivijom lakse vladati……

  3. Dunja says:

    Tuzna prica,jadan zivot jednog deteta…Gde su socijale sluzbe da pokupe tu decu sa ulice i smeste ih u neku ustanovu,ili hraniteljsku porodicu? Sta pojedinac moze da uradi? Malo,ili skoro nista,eto da nahrani to dete kao sto je uradila zena koja je ispricala ovu pricu. Kad bi neko odveo dete svojoj kuci da ga ugreje,nahrani,okupa,optuzili bi ga za ko zna sta,a osti ti nece sebe optuziti za nemar i nebrigu o deci. A roditelji,kakvi su to roditelji? Imam utisak da ih radjaju zato da bi ih poslali na ulicu da prose i hrane ih. A to pivo na spisku…i cigarete…eh koja tuga…

  4. Gorio says:

    Cons, upečatljivo si opisala ovu tugu od dečijeg života.
    Nailazio sam i nailazim često na takvu decu, pomognem im uvek. Ranie dok sam radio sa nekima sam se i sprijateljio.
    Pomagao sam i u Svratištu kod vas u Beogradu.
    Medjutim pomoć pojedinca, davanjem na ulici, makar kakva ona bila rešava samo trenutnu glad ili žedj. Potrebna je ozbiljna akcija Vlasti, dugoročna i temeljna.
    A naša vlast nema vremena, od zbrinjavanja svoje dece.

    • Constrictoria says:

      Znam da jesi. Pa znamo se celu deceniju… 🙂

      Zato sam i besna, besna, besna… i nemoćna, nemoćna, nemoćna…

      I sve bih političare u peršun i tako na red. :/

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s