Moje bivše, moji bivši

Nisam profi pozorišni kritičar i stvarno ne znam kako se piše ta profi kritika, ali izneću vam mišljenje o komadu, koji sam sinoć gledala u Knjaževsko srpskom teatru u Kragujevcu. moje bivše, moji bivši.

U najmanju ruku sam očekivalu neku tešku avangardu (vučem još traume od Romea i Juliju u nekoj postapokaliptičnoj varijanti… Bila je tu i neka nagorela školjka stojadina, al’ o tome neki drugi put), pa mi i nije bilo svejedno, ali nisam htela da guglam da vidim o čemu se radi, baš sam htela da se iznenadim. A i verujem u sud drugara, koji mi je i preporučio da odem na prvu premijeru.. I tako odem.

Prvo prijatno iznenađenje je što je teatar bio dupke pun – par ljudi je i stajalo. A onda je počeo komad…

Predstava je odlično urađena i sve vreme mi je držala nepodeljenu pažnju. Uzdisala sam, smejala se, pa malo i šmrckala… GENIJALNO!

Autor je D. C. Jackson, koji je 2010. proglašen najboljim škotskim novim dramskim piscem; režirala ju je Slađana Kilibarda, rediteljka iz Zagreba, umetniči savetnik Narodnog pozorišta „Toša Jovasnović“ u Zrenjaninu.  U predstavi glume: Miloš Krstović, Dušan Stanikić, Katarina Mitrović Janković, Isidora Rajković (Knjaževsko srpski teatar) i Nađa Maršićević (Beogradsko dramsko).

Predstava govori o mladim ljudima, koji imaju oko tridesetak godina. Priča se vrti oko otuđenosti, usamljenosti i upoznavanja partnera. Predstava je vrlo složena, iako je odigrana veoma pitko. I posle prespavane noći razmišljam o njoj. To nešto govori…

Glavni likovi, Ejmi i Tom se upoznaju na poslu i postaju, uslovno rečeno, friends with benefits, bar to oboje na početku misle. Tom ima gandijevski pristup vezama – passive resistance. Ne želi da se vezuje, jer ne može da preboli prvu ljubav, Alison; ali ne želi ni da bude gad, koji raskida vezu; pa se dosetio da koristi passive resistance kako bi oterao partnerku.
S druge strane ni Ejmi ne želi da se vezuje, ali kako ima 33 godine i kako na poslu dolazi u mini konflikt sa koleginicom Sašom, gde misli da joj Saša priča da je nesposobna da zadrži muškarca, a pošto se i sama plaši samoće i da će ostati usedelica, ona odlučuje da Tomu da šansu. Mada, i ona ne može da zaboravi ljubav iz mladosti, Kalvina.

Koliko su i Alison i Kalvin bili pogrešni partneri, otkrivamo kroz komad. Međutim, Tom i Ejmi ih idealizuju. Zbog te idealizacije nisu sposobni da ostvare kvalitetnu vezu sa suprotnim polom, previše su opterećeni prošlošću. Na kraju su, ipak zajedno, ali ostaje gorak ukus u ustima: da li su zajedno zato što su se previše bojali samoće ili se kroz sve peripetije rodila ljubav?

Zanimljiv je koncept same predstave: u prvom delu komada Tom iznosi svoje viđenje, a u drugom nam Ejmi iznosi svoju perspektivu njihove afere.  Ni jedno, ni drugo, nemaju baš reči pohvale jedno za drugo, ali su na kraju zajedno… U komadu se pojavljuju i sporedni likovi (porodica, prijatelji iz srednje, sa fakulteta), ali ova glumačka postava igra sve te likove. I igra odlično, dodala bih. Režija je vrlo zanimljiva, nekako čista i neopterećena, a ipak složena. Muzička podloga je savršeno legla uz komad:

Kompletan utisak je: osvežavajuće, energično, novo.

Aplauz je trajao, bez preterivanja, desetak minuta. Ekipa oko komada je pokupila sve simpatije publike.

Kao što rekoh na početku teksta, nisam pozorišni kritičar, ali ovom komadu u ovoj postavci predviđam veliki uspeh kod nas.

Advertisements

One thought on “Moje bivše, moji bivši

  1. dusan stanikic says:

    hvala, na divnoj kritici…(ipak je profi…sveobuhvatna)…voleo bih da se upoznamo…procaskamo…
    s’postovanjem
    Dusan Stanikic
    Glumac

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s