Bolje mesto…

Obećala sam Banetu da ću napisati i jedan tekst o nekom lepšem, boljem Kragujevcu, koji je tu, uz nas, koji kao da postoji u nekoj drugoj dimenziji, neokaljan i čist i prelep. O takvom Kragujevcu ne mogu da pišem, a da ne pomenem mog strica, koji je bio možda i jedna od urbanih legendi grada… Kažem bio, jer je danas preminuo…

Moj stric se nikad nije predavao, davao je sve od sebe da Kragujevac bude pravi evropski grad. Za to se svim silama borio. Preneo je tu ljubav prema ovom gradu na mene i brata. Pored njega upoznali smo i neke druge duše ovog grada, ljude, borce…

Kad sam bila mala, bila je jedna poslastičarnica. Držao ju je jedan Ćemal. Zaista ne znam kako je poslastičarnici bilo ime, ali mi smo išli „kod Ćemala“ na kolače i sladoled. I danas, kad prođem pored napirlitane prodavnice, ne vidim prodavnicu – vidim poslastičarnicu „kod Ćemala“. A kolači su bili prste da poližeš! Ne znam šta sam više volela: da l’ tulumbe il’ šampite. A šampite su bile ogromne.

Mada, najviše sam volela kad idemo kod strica i strine. Umesto zidova – to je bila biblioteka. Miris knjiga na sve strane. A tamo uvek knjiga za mene. Plakala sam uz pustolovine Tome Palčića, uživala u bajkama iz svih krajeva sveta… Kako sam rasla, tako sam čitala neke druge, ozbiljnije knjige. Ali nije bilo ničeg lepšeg od uvaljivanja na kauč i čitanja, časna reč.

Tu blizu je i kafana „Balkan“, jedna od najstarijih kafana u Kragujevcu. Mnogi pisci, muzičari su tu sedeli (neki još uvek i sede) i ispijali komplet kafu. Baš u „Balkanu“ sam obznalila ćaletu i da pušim. „Balkan“ je ostao isti. Promenilo se osoblje, malo i enterijer – ali duša nije. To je još uvek ona kafana iz mladosti mog ćaleta i strica. „Balkan“ je i dalje nezaobilazno mesto. I još uvek služe komplet kafu. I još uvek je najbolja.

Tu je i pozorište „Joakim Vujić“. Onih nesrećnih devedesetih – bilo je uvek dupke puno. Po nekoliko puta sam išla da gledam istu predstavu, zato što su glumci bili vrsni, a predstave prosto genijalne.Za kartu se snalazilo na razne načine… Stric je često umeo da mi da kartu – dve. Ne znam odakle mu, ali bilo ih je…

A zelena pijaca… Kreneš ujutru u kupovinu, pa sretneš uvek nekog. Pa, se kupovina od pola sata, pretvori u trosatnu. Ali tako je ovde: opušteno i bez stresa. Ima se vremena za čašicu razgovora sa poznanicima, ne žuri se toliko. Poseban je gušt otići na pijacu. Ne zbog kupovine, već zbog sretanja dragih ljudi.

I Veliki park, koji tu stoji više od 150 godina. Svako stablo je jedna priča, onako veliko i razgranato i lepo. Kad si u parku imaš utisak da si pod zelenom kapom, jer su krošnje isprepletane, pa kroz njih nazireš plavetnilo neba. Ima tu i jedna kafanica… ne znam da li se i dalje zove „kod Dučića“, ali svi je tako oduvek zovu. Sedneš, popiješ limunadu i uživaš…

Do skoro u Kragujevcu nije bilo bioskopa (sada je otvoren u TC Plaza). Ali bili su tu Pionir i Šumadija. Pionir je bio najsavršeniji bioskop za mene. Imao je jednu od najakustičnijih sala na području bivše SFRJ. Koliko sam samo tu filmova odgledala… Tu je držao i koncerte Stefan Milenković, pevala Jadranka Jovanović i Oliver Njego… Slušati sve to u Pioniru je bilo čudesno, prelepo… Iako Pionir ne radi (potrebno mu je renoviranje), a umesto Robne kuće tu je neki butik sportske opreme, Pionir i dalje za mene tu postoji. Ma, može tu da bude šta god – za mene će uvek to biti jedna od najboljih sala… A gost bioskopske sale Šumadija bila je i baletska trupa! Ehej, znate li kakvo je to iskustv o bilo? Balet u Kragujevcu!

Tu je i Saborna crkva. Iako gotovo svi imaju zamerke na sveštena lica, crkva se o većim pranicima posećuje, poštuje… U njoj su gostovale i mnogobrojne relikvije Pravoslavne vere… Kad sam jednom prilikom otišla da vidim Bogorodicu Trojeručicu, nisam videla da je zaštićena staklom, pa kad sam se po običajima prekrstila i krenula da je poljubim, tako sam tresnula nosom o ono staklo, da sam htela u zemlju da propadnem od blama. A iza mene red…

Svakog 21. oktobra u Šumarice, kod spomenika V3 se slivala reka ljudi. U osnovnoj školi nismo baš shvatali zašto nas gnjave i teraju da idemo tamo. Kako sam odrastala, postala sam svesna tuge i boli, koju Šumarice nose sa sobom. Ne možeš šetati Šumaricama, a da ne nosiš knedlu u grlu… možda su baš mestom, kojim hodaš, ljudi ubijani, možda je tu bila reka krvi, možda… Posebno je potresan muzej 21. oktobar. Tu se nalaze lični predmeti streljanih ljudi, mogu se pročitati poslednje poruke… Za mene najpotresnija, koja mi se urezala u pamćenje za svagda, jeste

Lebac sutra nemojte poslati.

Velika je to tuga, a teška, teška… Dotaknu te sve te ljudske sudbine šetajući muzejom i čitajući i ostale poruke. Shvatiš sav besmisao ratovanja, shvatiš koliko je zlo bio fašizam…

Blizu muzeja 21. Oktobar je i stadion „Čika Dača“. Na njemu igra FK Radnički 1923. Radnički je nekad bio u prvoj ligi, nekad u drugoj, pa i nižim rangovima, ali su ljudi dolazili sa crvenim šalovima da ga bodre. Uvek. Još dok si mali uče te da nebitno da li voliš Zvezdu ili Partizan, Radnički je ispred njih, jer to je tvoj klub. Danas svi klubovi imaju problema sa huliganima, pa i Radnički. Ali ima ljudi, koji ga vole, koji ga bodre, a ne pevaju uvredljive navijačke pesme i ne tuku se. Odu, kupe kartu, sednu na zapad i srcem su uz Radnički.

Ima ta neka ljubav prema gradu, koja je neopipljiva, a sveprisutna; koju osećaju iskonski Kragujevčani, koji se sećaju i grada pre svih staklenih grdosija koje su izgrađene. Da, demografska struktura stanovništva se izmenila. I to je normalno. To se dešava svim gradovima. Samo, ti novi stanovnici ne mogu da osete potpuno svu lepotu i nesreću ovog grada… nekada su se narodnjaci i ti neki nakaradni zvuci mogli čuti samo na rubnim delovima grada, sada se čuju i u centru. Ja ih ne čujem: meni to SMAK svira Crnu damu ili Tegobu ili Daire…

A kad su se pojavili Osvajači, ćale i stric su komentarisali da su naslednici SMAKa 100%. I svi smo zdušno navijali za to… Ali, bi šta bi – raspadoše se, pa Čipi i Šone odoše na Pink, pa su se sad opet nešto sastali (do duše, to su Čipi i Industrija)… Sigurna sam da su mogli da žare i pale celom zemljom, da bi bili još bolji samo da su ostali zajedno… Kad neko kaže Osvajači, ja kažem Sam (to je moja omiljena pesma od njih).

I pečeno kestenje na ulici, i taj miris zime, i priroda koja se budi i žarka leta… Tako Kragujevac menja odelo i uvek je lep.

Ovo je Kragujevac, koji će uvek postojati za mene i meni drage ljude. On se nikad neće promeniti. To je Kragujevac koji volim. Kao i moj stric, i ja želim da on bude još lepši… Moj stric je rođen u Beogradu. Sećao se močvare i kako se tamo igrao, dok se gradio Novi Beograd. U tinejdžerskom dobu je došao u Kragujevac i to je bila ljubav na prvi pogled – tako je pričao. Celog sebe je posvetio ovom gradu i zaista mu pomogao da bude bolji, lepši…

Mesta, o kojima sam pisala su bila i čikina draga mesta. Ovim tekstom odajem počast jednom velikom čoveku, osobi koju volim i koja će mi beskrajno nedostajati.

Neka te anđeli čuvaju…

Advertisements

2 thoughts on “Bolje mesto…

  1. Nadam se da još uvek imam vremena ispred sebe da dođem i vidim baš ovakav Kragujevac koji ste tako lepo opisali, a koji se meni sasvim prirodno, više dopao od onog prethodnog, jer kao i vi i ja verujem da svako mesto u sebi ima mnogo više od svoje lepše stane 😉

  2. E to je Kragujevac o kojem sam želeo da čitam… HVALA!!!
    Nekako si uspela da ga obojiš ličnim emocijama. A to je u stvari uvek najteže, ali i najbitnije. Jer grad kao grad je uvek prazan bez ljudi i bez emocija.
    A onda i te nesretne okolnosti o kojima si pisala. Teško je čitati o svemu tome, ali s druge strane činjenice koje si opisala ovom tekstu daju određenu težinu, pomalo tešku, ali veoma bitnu i nezaobilaznu.
    Detalji kao što je `Balkan` i bioskop o kome si pisala su tekstu dali nešto drugačiju formu. Manje tragičnu.
    Ipak mislim da bi ovom blog postu bolje ležao drugi naslov. Na primer `Kragujevac u mom srcu`.
    Odlično. Hvala.

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s