Oktobar – mesec diskriminacije

Oktobar bi trebalo da u Srbiji promeni ime u MesecDiskriminacije. I ne, ne mislim ovde samo na lgbt populaciju, već i na sve ostale grupe. Što se LGBT populacije tiče, u potpunosti se slažem sa stavom AnonaSrbije:

Kao što ste sigurno već čuli, parada ponosa je i ove godine zabranjena. Sigurno među vama ima onih koji su pozitivno odreagovali na tu vest, kao i onih kojima se ovaj potez države nije dopao. Lični stavovi prema gay populaciji nisu ono o čemu želimo da razgovaramo. Svako ima pravo na svoj stav. Svako ima pravo nekog da voli ili ne voli. Glavno pitanje je zašto jedna manjina u Srbiji ne može da sprovodi svoja ustavom zagarantovana prava? U ovom slučaju se radi o gay populaciji. U nekom drugom slučaju to može da bude neka verska, nacionalna ili neka druga grupacija.  Država se po drugi put za redom povlači pred pretnjama huligana i pokazuje svoju slabost…

A sad želim da vam pišem o diskriminaciji pred kojom svi zatvaraju oči, gde diskriminisana grupa ne šeta (jer nema ni vremena, ni prostora, a ni novca za to), a svima puna usta BeleKuge.

Da, opet ću pisati o diskriminaciji roditelja i dece (već sam pisala o tome ovde, mada sam ovde navela samo svoje iskustvo).

Biti roditelj u Srbiji nimalo nije lako. Pored jurnjave za novcem (koji većina nas nema koliko im je potrebno), pored svih problema, koji su zajednički za sve nas, roditelji imaju i ozbiljan problem u vezi sa diskriminacijom.

Nemojte da mi se zgražavate i pričate da je to nemoguće kad neko kaže da se trudnicama ne ustupa mesto u prevozu – jer istina je da retko ko ustupi mesto. Trudnicei osobe sa malom decom nemaju prednost u bankama, marketima…

I pored toga što uredno čeka u redu, trudnica ili žena sa malom decom će biti optužena da je decu dovukla u radnju/poštu/banku, samo da bi išla preko reda:

Čak i trudnicu optužuju da je namerno ostala u drugom stanju, samo da bi mogla da ide preko reda:

Veliku neprijatnost je doživela i moja poznanica sa ćerkicom u Rodi. Dete je imalo stomačni virus i moralo je do toaleta, gde je ona sa svojim detetom doživela horor. Naime, uletela je čistačica i rekla joj da joj dete smrdi, isprskala dete osveživačem, dete se istraumiralo, posle je poznanica išla šefu objekta, koji se izvinjavao i u čistačicino i u svoje ime…

I pitam ja vas. Dokle ovako?

Iako mnogi od roditelja podržavaju različite organizacije, pokrete i udruženja, mnogi od tih, koji imaju našu podršku ne daju ni pet para za naše probleme. A problemi su mnogobrojni. Često će individua, kad počnete da joj pričate o roditeljskim problemima, da vas i pita što ste uopšte rađali decu, šta je briga za problem i slično.

Da li je to stav javnosti, koji zaslužuju roditelji i deca?

Da ne pričam kakve sve muke prolaze roditelji čija deca imaju smetnje u razvoju ili su na neki drugi način hendikepirana.

U zemlji u kojoj je hit ovakav TV program, u kojoj se u sopstvenoj varijanti skuplja novac za lečenje dece, gde država zatvara oči i okreće leđa pred svakim većim problemom, gde dolazite u situaciju da ne možete da priuštite ni osnovne životne namirnice (zbog divljanja cena, na koje, naravno, država nema uticaja je l’ te), nije ni čudo što sve više ljudi gleda da iz ove države pobegne.

Eto, ovi, naši, problemi nikoga ne zanimaju.

Nismo atraktivni medijima kao što su atraktivne klerofašističke i lgbt organizacije.
Mi smo samo roditelji i prirodno je da smo sami hteli decu, pa neka se sami, bez ičije podrške, i borimo protiv diskriminacije, a možemo i da idemo preko, ako nam u Srbiji nije lepo.

Sramota.

I da, danas je 05.10.2012.

Srećna vam dvanaestogodišnjica „promena“.

 

 

Advertisements

3 thoughts on “Oktobar – mesec diskriminacije

  1. Zbog takvih stvari i još mnogo drugih je nastao Roditelj, pre 6 godina (kada su naša deca bili bebe). I moram da ti kažem, postigli smo svašta, ali s druge strane ne mnogo – u dalje su roditelji građani drugog reda u ovoj zemlji u mnogo situacija.
    ne znam šta da ti kažem, ja sam svoj lek našla tako što energiju ulažem u korisne stvari od kojih će mmoja deca možda imati koristi i ne osećam se kao ovca koju mogu da maltretiraju kako žele.

  2. E baš dobro da ste ponovo načeli temu bele kuge i muka roditeljskih oko svega što ih snalazi jer, od kako smo pisali peticiju za smanjenje PDV- a, na proizvode za decu, ništa se nije pomerilo, a ako se ne varam, ni odgovora na tu peticiju nije bilo. Verovatno ste zapazili da se nekim događanjima daje veći publicitet, nego što je po mom skromnom mišljenju potrebno, tu mislim i ja na LGBT populaciju, jer se, po meni, ponovo na taj način odvlači pažnja sa mnogo većih problema u našem društvu između kojih je i ovaj o kojem ste pisali. Na žalost, već viđeno, ali treba ih bockati, sve vreme. Moja su deca porasla i roditelji su, ter stoga mislim da i moji unuci imaju prava da rastu mnogo bezbrižnije i punije, kao i sva deca kod nas uostalom, zato, saglasna sam sa svim što ste napisali.

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s