U raljama poljoprivrede…

Već dugo hoću da napišem tekst o poljoprivredi i poljoprivrednim proizvođačima.

Kakave veze imam sa poljoprivredom?

Kao nasledstvo od deke (koji je bio moj omiljeni deka) ostalo nam je podosta zemlje i šume. Od malena sam upućena u procese proizvodnje poljoprivrednih kultura. Da ne pričam da sam u mnogim procesima i sama učestvovala (a, bogami, i dalje učestvujem…).

Ne mogu pisati o poljoprivrednoj proizvodnji  u Vojvodini ili nekim drugim krajevima Srbije, ali mogu o proizvodnji u Šumadiji. Da budem preciznija: u selima nadomak Kragujevca.

Od poljoprivrede ovde niko nema koristi.

Prvi problem je rasparčavanje zemlje na mnogo kultura.

Naime, svi poseju malo kukuruza, malo pšenice, malo krompira, pasulja, deteline, poneko suncokret, paprike, kupusa… Hektar kukuruza zadovoljava potrebe domaćinstva, ali se ne može pričati o nekoj prodaji kukuruza i zaradi novca. Ista stvar je i sa pšenicom. Ne može se očekivati zarada na maloj količini. Kad je suša, teško da se privredi sa imanja i za domaćinstvo. Što nas dovodi do drugog problema:

navodnjavanje.

U mom selu, a i okolnim selima, niko ne navodnjava njive. Ima tu desetak domaćinstava koje imaju po 2 – 3 plastenika, ali i njih zalivaju „ručno“. Niko se nije potrudio da iskopa kanaliće od izvora do njive i da sredi sistem navodnjavanja, koji uopšte ne mora da bude toliko skup. Da, suša je. Ali pričam o izvorima vode, koji se nalaze pored njiva (a skoro svaka kuća ima takve izvore blizu njive, ili na samom dnu njive) i ta voda se koristi samo i isključivo za napijanje stoke i to po principu: voda se zahvata kofom, pa se sipa u korita da bi stoka mogla da pije.

Sistem irigacije uopšte ne mora da bude sa pumpama i ostalim skalamerija. Navodnjavanjem su se bavili i drevni Rimljani, Kinezi, Egipćani… Evo kako su to oni radili:

Sistem navodnjavanja u drevnoj Kini

Sistem navodnjavanja u drevnom Egiptu

Ssitem navodnjavanja u drevnom Rimu

Kao što se može videti iz priloženog, potrebno je uložiti samo malo rada, a priroda odradi svoje. No, danas postoje mnogo bolji sistemi navodnjavanja: kap po kap, prskalica… Na internetu se mogu naći povoljne ponude za sisteme, pa čak i način za povoljno kreditiranje. Što nas dovodi do problema broj 3;

Internet i edukacija.

Stariji ljudi ne koriste kompjuter, a mlađi ga koriste za facebook. Retko ko ga koristi za edukaciju (da budem iskrena, sa ljudima sa kojima sam pričala o poboljšanju poljoprivredne proizvodnje i netu, naišla sam na podsmeh…). Niko ne koristi ni mogućnost saradnje sa zvaničnim institucijama u smislu poljoprivrednih škola, fakulteta, instituta. A u Kragujevcu se nalazi „Institut za strna žita“. Tek po neko da parče zemlje za neku oglednu kulturu…

Da ne pričam da u selu (ni okolnim selima) ne postoji nijedan kombajn za branje kukuruza. A samo 3-4 domaćinstva u okolini (2 u mom selu)imaju kombajn za pšenicu (koji su stari više od 20 godina) i koji naplaćuju usluge ostalim stanovnicima.

Nema ni protivgradnih sistema.

I kakvom prinosu se može poljoprivrednik nadati? Nikakvom.

Danas jeste kriza i jeste teško uložiti, mada nije nemoguće. Jedan sistem za navonjavanje otplati sebe za godinu dana. Sem toga, nije uvek bila kriza, pa ni tada nije ulagano u poljoprivredne mašine i metode uzgajanja kultura.

Osnovni problem, ponavljam OSNOVNI PROBLEM je stav poljoprivrednih proizvođača (ne, ne šalim se i pažljivo pročitajte naredni deo):

Neće meni niko da priča šta da ja radim sa mojom zemljom. Moji se odvajkada bave poljoprivredom. Sve što znam naučio sam od mog dede, a on je bio domaćin čovek. Sad treba tu da mi dođe neki fićfirić sa fakulteta, koji je njivu vid’o na slici i da mi kaže šta da radim. E, ne može.

Već dve godine ubeđujem oca da uradimo ispitivanje zemljišta i da nam daju procenu koja je kultura najbolja za gajenje na njemu. Ove godine sam konačno uspela da uradim analizu. Pošto je to brdski teren, jedna od odličnih kultura za gajenje je lekovito bilje. Okvirno smo se dogovorili da mi ustupi naredne godine jednu njivu da zasejem bilje. Potrudiću se da napravim i neki mini irigacioni sistem (primitivniji, jer nemam puno novca). Imam i okvirni dogovor sa firmom, koja se bavi proizvodnjom čajeva… Nadam se da ću na ovaj način dokazati ocu da je uzgoj isplativ i nadam se da ćemo kasnije još njiva zasejati ovim kulturama.

Ono što svaki poljoprivrednik mora da zna jeste da se na velikoj površini zemlje mora uzgajati jedna kultura, ako se teži zaradi. Zatim, mora se i uložiti malo u proizvodnju, a i u mašine. Inicijalno to odnosi poviše para, ali se one vrate kroz rod.

Ne trebaju nama vračevi da nam proreknu kakvo će vreme biti, već edukacija. I na tome mora da radi Vlada. Ne bi bilo zgoreg ni da se iznađe način da se poljoprivrednim proizvođaćima ponude povoljniji krediti za obnavljanje mehanizacije i ulaganje u opremu za navodnjavanje…

Edukacija… edukacija nam je potrebna, a i dobra volja za učenje novih stvari!!

Što rekoše drevni Rimljani:

Non scholaesed vitae discimus! (Ne učimo za školu, već za život).

 

 

Advertisements

One thought on “U raljama poljoprivrede…

  1. Vitkov says:

    Drugarice moja samo u Badnjevcu imas 6 beraca kukuruza koja su kod mene na odrzavanju, u krcmarima pouzdano znam minimum 2 komada, u Mirasevcu samo moj zet ia dva komada, u Sipicu bar 4. kombajna za psenicu takodje ima i to toliko da se vise ne isplati imati ih uopste. Sad ako saberes ta cetri sela imas negde oko 300 Ha pod plugom. Dakle odatle ide dobit. da vidimo sta sutroskovi?

    oko 150 komada traktora, koji isled rasparcanosti imanja vise nafte potrose na putu od njive do njive nego na samom radu u njivi. Svaki taj traktor pravi godisnje trosak na odrzavanje od oko 200 evra radio on 3 ha ili 100 ha sve jedno. Takodje tu su beraci kukuruza i najveca steta na njema je prouzrokovana skladistenjem kada nije sezona. Najcesci kvarovi nastaju usled rdje i neodrzavanja.

    Ja licno uspeh poljoprivrede u sumadiji vidim jedino kroz sistem udruzivanja u zadruge. Da vise domacinstava zajedno ulazu u jednu masinu i rod da podele procentualno uzimajuci u obzir kvalitet zemljista povrsinu zemljista i tako dalje.

    evo primer. Ovo kao mehanicar pljoprivrednih masina govorim iz iskustva.

    Uzmimo jednu rakovicu koja stoji u nekom sumadijskom selu kao nekretnina. Da je u ma kako losem stanj za 2000 eura ulaganja se moze dovesti u tip top stanje po sistemu kljuc u ruke. Dakle nadjes majstora i on od babe napravi devojku i sad ja sam grubo sproveo racunicu ali cifra je 2000 okvirno i delovi i rad i nove gume i da se cak i ofarba ponovo.

    Takva masina narednih tri godine koliko god da radila da li to na imanju od 10 ari ili 100 hektara radice samo uz redovno odrzavanje. dakle oko 200 evra godisnje. dakle imamo ulaganje u masinu od 2600 evra.

    E sad u sumadiji prosecno imanje je veliko oko 10 Ha. Od toga oko 5 bude pod plugom a ostalo budu pasnjaci ili sume ili pak mozda kucno dvoriste..moje licno je 3,5Ha.

    sad ako udruzimo deset takvih domacinstava oko jedne masine oni za tri godine u najgorem slucaju treba da uloze 2600 evra to jest svako po 260 sto na godisnjem nivou iznosi po 90 evra da zaokruzimo.

    verujte mi 50 hektara za rakovicu nije nista ona danas bez problema jede 4-5 hektara dubokog oranja. E al je problem sto se nas narod nikada nedje opametiti u tom pogledu.

    I da skoro ej covek iz badnjevca kupio Ursuza od 160 konjskih snaga i tanjiracu od 5 tona za taj traktor.

    Videh ga ja letos gde obradjuje njivce od nekih 40 ari a samo mu 20 treba da okrene grosiju a o potrosnji nafte od vise desetina litara na sat rada da ne govorim. I to je samo za njegove potrebe imanja od nekih 10tak hetara. takav traktor u vojvodini ljudi ne pale ako danas ne stogne da odradi 50 hektara.

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s