Plati, pa… radi

Mogla bih o izborima, belim listićima, Dinkiću ispod cenzusa, a, ipak, u skupštini Beograda… ali neću. Ne, neću. Ne zato što mi padne klapna kad mi neko pomene političare i bele listiće, nego zato što ova zemlja ima ozbiljnih problema, u koje je nisam uvalila ja – već ovi iznad i ispod cenzusa.

Elem, kao što znate taljigam sa Sunašcetom u privatnim vodama jedno 6-7 godina. I to nije ništa spektakularno – taljigamo. Da me ne razumete pogrešno: nit’ se žalim, nit’ se falim.

Ono što o meni ne znate jeste da od svoje 16te godine radim. Prvo sam arbajtala vikendom u kafićima (prala čaše, sipala piće, praznila piksle – znate već, sve ono što drugi neće da rade). Malo sam muvala i sa devizama, jer kad ih ćale slao iz inozemstva, išla sam da ih menjam, pa skontam da i ja mogu da trtljam „vizevizevizevize“ i da tako zaradim koju crkavicu. No, ni to nije bilo ništa spektakularno. A prestala sam time da se bavim posle prve racije, kad su pokupili sve dilere. Srećom, čikama u plavom nije bila sumnjiva klinka sa rancem, pa me nisu pokupili sa ostalom bratijom… No, poznanstvo sa tim ljudima mi je otvorilo vrata u preprodaju cigara po komšiluku (svima bila simpa klinka, koja nešto petlja, htela bi da zaradi)… Tako da su brzo kod mene mogli ljudi da uzmu pljuge na recku… kasnije sam malo porasla, pa se baktala nešto malo na radiju, nešto malo po nekim časopisima – da, imala sam ideju da kad jednom postanem svršeni filolog budem novinar, koji će se okititi Pulicerom. Sve sam zamišljala sebe kako raskrinkavam neke narko kartele ili izveštavam sa ratom zahvaćenih područja po belom svetu… Međutim, ni tada nisu bile sjajne plate novinara, pa da bih popunila kućni budžet ja sam počela da švercujem. Dok su drugi švercovali benzin, gaće, a i neke nelegalne supstance, ja sam se bacila na kuhinjske krpe. Išla 2 puta nedeljno u Pančevo, pa ih preprodavala domaćicama (kasnije sam u ponudu uvrstila i sunđere i žice za pranje sudova). Onda zaradim upalu pluća (jer ne možeš da biraš kad ćeš da torbariš, ako hoćeš da zaradiš svejedno je da li su sunce ili kiša), pa mi propadne biznis. Oporavim se nekako, pa zapucam opet da tražim posao – zaposlim se u jednom rock kafeu i bilo mi cool. Odatle pređem u jednu mlekaru (ljudi, vi nemate pojma kako mlekara smrdi!!!!). E, u toj mlekari, mic po mic, od telefonske centrale do prevodioca i asistenta PRK-a (predstavnik rukovodstva za kvalitet, ISO standard) – malo li je? Posle toga preletim u jednu inozemnu firmu sa predstavništvom kod nas. Dok se nije organizovao kanc te firme (trajala jedno 2 meseca organizacija), radila sam kod ortaka u agenciji za selidbe. Posle te inozemne firme (naravno, pobegli ljudi odavde, jer nisu mogli da tolerišu kašnjenje uplata i preko 90 dana…), radila na nekom portalu, pa u agenciji za marketing, a onda mi puk’o film, pa postala PreduzetnicaPočetnica. Eto, to vam je moj CV u malom (nisam samo pomenula letnji arbajt na moru – malo kao sobarica, mnogo više kao treći pomoćnik pomoćnikovog perača sudova i branje jabuka, višanja i ostalog voća).

Eto, radim već 18 godina (doduše, radna knjižica kaže drugačije, al’ ionako ne pucam na državnu peMziju, pa me nije ni briga). I sad stižemo do fabule:

Pošto sam vazda sa Sunašcetom i klincima u kući (moja firma živi u kompu), rešim ja da malo iz kuće izađem. Pošto bi me debelo grizla savest da negde sedim i gustiram piće, a i volim keš (mislim, neću sad da lažem kako mi keš nije bitan – jeste, bitan je i to mnogo bitan), padne mi na pamet da spojim lepo i korisno: nađem neki honorarni poslić. Taman da malo izađem iz kuće, upoznam nove ljude, a zaradim i malo para. Ma, kako sam rešila šta ću, tako nađem oglas na netu: menadžer obuke. Ehej, plata 600 evrića + bonus, a radno vreme 6 sati! Iskalkulišem da mi se to uklapa – taman da klinci krenu malo na čuvanje i upoznaju nove drugare, Sunašce može da radi bez trzavica, ja k’o neki SuperHero –> pre podne MenadžerObuke, popodne Mama, a noću štancam sajtove, tutorials i ostalo…  I javim se na konkurs.

Kad ne lezi vraže: sa žalošću me obaveste da je mesto popunjeno, ali da mogu da budem SamostalniSaradnikMenadžer (da da da – to je zaista zvanje).  Lepo mi rekoše u mail-u:

U pitanju je posao SAMOSTALNOG SARADNIKA (MENADŽERA) koji može da se obavlja u Beogradu i iz ostalih gradova SrbijeNaša firma se bavi posredovanjem u iznajmljivanju nekretnina. U cilju nam je uspostavljanje saradnje sa Vama tako što biste bili obučeni da funkcionišete kao samostalni menadžer.

Kompletna obuka za posao menadžera je obezbeđena i može da se obavi po Vašem izboru na dva načina:

a) u prostorijama naše firme u Beogradu
ili
b) onlajn putem interneta (skype) ukoliko Vam je komplikovano da dođete do naše kancelarije

Zarada:

Zarada menadžera je cela posrednička provizija koja je u iznosu od 50% od prve mesečne kirije (npr.ako je cena stana 300 evra onda je zarada menadžera po realizaciji 300 x 0.50 = 150 evra. Od tih 150 evra isplaćujete vašeg agenta nekretnina 30% odnosno 45 evra). Kod stanova čija je cena mesečne kirije veća od 300 evra posrednička provizija se naplaćuje od zakupca i od zakupodavca što znači da ako ste realizovali stan čija je mesečna kirija stana 500 evra onda bi Vaša zbirna zarada bila 500 evra od čega isplaćujete 150 evra vašeg agenta ukoliko je bio angažovan. Realan iznos u toku meseca je 8 do 15 realizovanih (izdatih) stanova što znači da prosečna zarada jednog menadžera se kreće u rasponu od 1000 do 3000 evra mesečno.

Beše tu meni malo sumnjivo, jer šta je zarada firme, ako menadžer uzme sve, al’ rekoh sebi da sam ionako nepoverljiva, da u ljudima vidim samo loše, nego da bi trebalo da odem i vidim o čemu se radi, kad su me već ljubazno pozvali. I odem danas.

Kad ja tamo, a ono međutim.

Elem, došlo nas desetak. I kreće predavačica sa klasičnim ispiranjem mozga, ma kao da sam došla na neku MLM prezentaciju, a ne na razgovor za posao. Beše tu meni sumnjivo, al’ ćutim… I onda kreću provale:

  • Kada počnemo da radimo za njih, mi ćemo se kačiti na njihove servere, jer je to tolika količina informacija, tj. toliko su brojni stanovi u ponudi, da naši kompovi ne bi imali gde da spakuju tu količinu informacija. Eto, zato se kačimo na njihov server. Počnem da se smejuljim, jerbo je to baza od maximum giga (da ne gušim sad o FireBird-u, Oracle-u, MySQL-u, itd. – al’ mnogo je to manje od giga, nego nema veze), al’ ‘ajd.
  • Priča ona nama o zaradi i kako je to sve sjajno i bajno, ali ne pominje kako mi doprinosimo zaradi firme. I tu beše gotov prvi deo predavanja. Pita ona ima li ko neko pitanje. Naravno, javim se i pitam da li firma ima ugovor i sa stanodavcem, jer mi nije logično da menadžerima daje toliku proviziju, prosto mi nerealno. Tačnije, da li mi firmi, ipak, dajemo neki procenat ili se ona obezbeđuje dogovorom sa stanodavcem. Sunce ti, kad me ne izbaci naglavačke! Kao, to nije moj problem, ona ne može da kaže i kao sve će, što se mog posla tiče, biti rečeno na treningu. Prosto mi žena reče, da začepim gubicu.

E, tu, sam totalno bila sigurna da nešto smrdi. Drugi deo upoznavanja (a na predavanju nam, by the way, nije predstavila firmu, a nije se potrudila ni da popriča sa nama 1:1 – ma, nije nam rekla ni kako se zove!) potvrdio je da sam u pravu.

Elem, možemo mi na obuku za menaĐere i to je cool. Ali da bi koristili njihov program “koji je godinama usavršavan” (a zvirnula sam, bio uključen na jednom kompu – pa, ako su onaj interfejs godinama usavršavali – džaba im sve), oni će “nama da izađu u susret; pa ćemo da platimo samo 10.000,00 RSD na mesečnom nivou za bazu stanova do 250€; a 15.000,00 RSD za bazu stanova preko 250€”.

Dok sam se ja bezobrazno kezila, drugi ljudi su bili šokirani. Dobro, ja sam iščašena, pa sam i očekivala neki rad, ali čak ni ja nisam mogla ni da pretpostavim da će od ljudi tražiti keš! Iskreno, svašta sam videla na intervjuima za posao, ali ovo – NIKAD! Iskreno, mislila sam da će da uvale onu foru da ubedimo ljude, koji bi da izdaju stan, da to radi agencija za njih + da nađemo ljude, koji bi taj stan iznajmili.

Tražiti keš od ljudi, a pritom ih uopšte ne obavestiti prethodno o tome je, u najmanju ruku, krajnje bedno. Nemam dokaze, ali ozbiljno sumnjam da se ovde radi o prevari. Kao, imaju oni menadžere, koji godinama rade kod njih i koji su uber zadovoljni… Bilo mi žao jedne cure, koja je došla iz Novog Sada… bilo mi žao i jedne gospođe od 60 i kusur godina, na čijem licu se videlo razočaranje…

Ljudi su došli da konkurišu za posao,nadajući se da će da budu primljeni, te da će početi da zarađuju.  Agencija Nekretnine im je objasnila da bi prvo trebalo da joj plate, da bi mogli da počnu da rade (ponavljam: pod uslovom da nije prevara, a smrdi mi na prevaru, mada nemam nikakve dokaze. Sumnjivo je i što na sajtu u kao kontakt imaju samo GMail adresu —> Kontakt. Koja to ozbiljan agencija za nekretnine daje samo mail kontakt?!?).

Jeste da nemam dokaze, ali uzmimo na primer sledeći CaseScenario:

Prostor je iznajmilo jedno lice i trebaju mu još maksimum 2, da bi zamazali oči ljudima, koji apliciraju. Ima tu i par kompića (iz doba jure, al’ dobro – nema veze…). 2-3 puta nedeljno organizuju prijem novih ljudi. Po turi dođe desetak ljudi (pošto im se oglas za onog menaĐera obuke vrti jako dugo na netu…). Od tih desetak ljudi, bar troje je toliko očajno u potrazi za poslom da će, ako nemaju, pozajmiti pare i uplatiti taj mini paket od 10.000,00 dinara mesečno. Prolaze tu kao obuku, a kad je završe, onda ponuda stanova “u bazi” pada, a nema ni klijenata…

Zaboravih da kažem: nemoguće je prisustvovati obuci, ako nije uplaćen keš za korišćenje njihove baze podataka. Doduše, obuka za agente je besplatna, ali je naznačeno da oni biraju da li je neko pogodan za to mesto ili nije. Sve mi se čini da će onima, koji se jave na mesto agenta da kažu da je grupa već popunjena ili da se ne uklapaju u profil ili nešto treće…

Opet napominjem: nemam dokaza za prethodno izrečene tvrdnje, al’ imam iskustvo kad su prevaranti u pitanju, a ovo miiše na prevaru.

Ono što je smešno jeste da sam u aplikaciji jasno navela da se služim društvenim mrežama, da mi je hobi blogovanje– valjda je HR Manager-u (ako ga uopšte imaju) palo na pamet da ću da napišem o ovom skandalu par reči, jer ovo danas jeste bio skandal. Sunašce je mišljenja da oni i ne čitaju CV-ije, već da pozivaju sve, koji im se jave – veća šansa da se neko upeca. U ovome se slažem sa njim.

Možda je prevara, a možda i nije. Ne mogu sa sigurnošću da kažem…

U svakom slučaju je totalno nefer što u mail-u nisu naveli, kada su ponudili drugo radno mesto, da to mesto nije besplatno.

Inače, ovaj “intervju” me je dozvao pameti. Na trenutak sam bila zaboravila zašto sam se otisnula u privatne vode. Hvala im što su me podsetili…

p.s.

Dan nije bio kompletna propast. Upoznala sam dve zaista sjajne cure! Posle “intervjua” smo popile piće i ismejale se ovoj ponudi za posao… Ostao je dogovor da se vidimo ovih dana i nastavimo upoznavanje, a i druženje. Eto, jing-jang na delu. 😀

httpv://www.youtube.com/watch?v=oIDYl-bfvw0&feature=fvsr

Advertisements

7 thoughts on “Plati, pa… radi

  1. MisterEgo says:

    Ocigledna prevara, a ja sam slinavac koji ne izlazi iz kuce/kompa 24/7.

    Pucati sebi u nogu odbijanjem 99% potencijalnih profi menagera je sigurno biznis plan najboljih agencija za nekretnine.

    Ne znam sto se izvinjavas iskreno, jedino da te “ne tuze”, mada realno, dobila bi ih glat, tako da ono… 🙂

    • Constrictoria says:

      Pa, pretpostavljam da je prevara, ali ne znam zasigurno.
      Sigurno im neću platiti za taj “godinama usavršavani program”. 😀
      Doduše, i ja glupača – mogla sam da im ponudim lepšu, moderniju i svrsishodniju verziju programa… 😕

  2. trener says:

    Znači ti si bila si Verka švercerka, Majka dva maloletna deteta ( dobro znam da je bilo ranije) sunce ti kalaisano, nikad ne bih rekao! 😉
    Nego u parvu je Sunašce, naravno da je muljanje i isreća da si ti ( oprezna kao jazavac:))))) otišla na taj konkurs. Dobro je da si postavila tekst, sad ću da delim možda neko još pročita da se ne upeca.
    Pozdravljam te.
    ( a mogla si i o izborima da ih malo ogovaramo ) 😉

    • Constrictoria says:

      Jes’, ja sam ti bila švercerka, a sad sam na putu do tajkunstva. 😀

      A o izborima definitivamente sutra ili prekosutra. 😀 Šta ću kad n’umem da tutim…

  3. Ma prevara. E koliko polusveta ima na ovom svetu…
    Viš, ja sam počela da radim kad sam imala 17. Neću da lažem da je bilo iz egzistencijalnih razloga, bilo je više iz fazona in your face parents, ne možete mi ništa, imam svoju kintu. Dodjem tako jednog dana na razgovor za posao u školu stranih jezika pod nazivom Moqui, riba koja je radila intervju me pita šta sam u horoskopu. A ja uvek lažem kada me neko ozbiljno pita šta sam u horoskopu. Pogotovo na razgovoru za posao. Zato što me to izuzetno nervira. Dakle, odgovorim ja da sam blizanac-strelac, a ona: vi ste individualista, vatreni ste, imate jaku ličnost, ali ste takodje otvoreni za eksperimentisanje, pa sam uverena da biste nam savršeno odgovarali za našu najnoviju metodu učenja engleskog za 30sekundi, koju je razvio ruski naučnik Blabla, čas se plaća tri puta više nego regularan i da li biste bili voljni da probate. Ok, rekoh ja, volim i ja parice, pristadoh iako mi beše sumnjivo. Da skratim priču, desilo mi se da držim čas stranog jezika a da mi na isti upadne vlasnica škole i da ubedjuje ljude da imaju rak i da treba da idu negde tipa na Tibet gde će ih neki monah operisati golim rukama. Ona je, kaže, išla tamo, bila je puna metastaza, on joj je spasao život, pa ona organizuje ture itd. Šta reći nego da sam pobegla glavom bez obzira. Stvarno, koliko polusveta…

    • Constrictoria says:

      Tibet je čudo!
      Jesi gledala ti onaj film “7 godina na Tibetu”? 🙂

      Šalu na stranu – S T R A Š N O!!!!

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s