Drž’ lopova!!!!

#lopataUP

Super je što je organizovana i #lopataUP. Lepo je kad se mnogo ljudi okupi oko super ideje. Doduše, čim padne sneg, ja lopatam. Iako imam izvesni problem sa gradskim službama kad je sneg u pitanju i smatram da to može mnogo bolje da bude urađeno sa njihove strane, ne stidim se da i sama zasučem rukave. Ovogodišnje lopatanje je malo drugačije, jer Sunašce ima ozbiljnih problema sa kičmom, pa sam sve sama radila. Ne čistim sneg samo ispred zgrade, već i sa krova. Zbog krova nam je gajba bila ruinirana, pa smo potrošili ogromne pare na njenu adaptaciju, a nisu sitne pare otišle ni na sređivanje krova. Naravno, komšije je bolela ona stvar da se učipe za bilo šta, pa se sav ceh prelomio preko naših i leđa komšije, koji živi preko puta nas (jer je i on čovek imao identičan problem kao i mi).
Što se lopatanja tiče, istina je da komšije, takođe, boli ona stvar da lopataju bilo gde…
Lopata mi je do danas stajala ispred vrata. Gde sada stoji – ne znam. Ne znam zato što je ukradena. Znam da je lopov neko iz zgrade, čak imam i određene sumnje, ali džaba bez dokaza. Bar da očisti sneg MOJOM lopatom, al’ znam da neće… Sem besa i kupovine druge lopate – ne preostaje mi ništa drugo.
Da se razumemo: lopata ne košta puno, ali to je MOJA lopata i nije lep osećaj kad ti neko nešto ukrade…

#sijalicaUP

Apel da se štedi struja, jer će u protivnom biti restrikcija. I ovo je sasvim ok apel, mada mi ostaje nejasno ko to rasipa struju… Hoću reći, godinama unazad štedim struju, k’o da je zlatom plaćam, jer je skupa. U kući su svi električni aparati oni ‘štedljivi’, a i nikada ne ostavljamo sijalice za sobom. Kad je struja poskupela obavestili su nas da ona nije socijalna kategorija. Sada predsednik izlazi i kaže da siromašni neće platiti februarski račun za struju. Sad sam zbunjena: je li je ili nije struja socijalna kategorija? Menja li kategoriju pred izbore ili je, pak, nešto treće u pitanju? Obzirom da je 90% građana Srbije siromašno i da životari, a ne živi, pitam da li će tih 90% građana biti oslobođeni od februarskog računa ili će se i siromaštvo drugačije kategorizovati?!?
Iskreno, mislim da bi bilo pošteno da ne naplate februarski račun nikome, a evo i zašto:

  • Firma, koja posluje u minusu i vazda kuka kako nema odakle, bude sponzor jednog tima. Po kom to ekonomskom principu, moliću?
  • Kad je struja poslednji put poskupela, pravdali su poskupljenje remontom. Gde su rezultati tog remonta? Šta je tačno remontovano? Gde su izgradili nove trafo-stanice? Šta su uradili da unaprede mrežu, uopšte?
  • I šta je sa slučajem ‘Kolubara’?

Press piše da EPS planira isključenja i domaćinstvima. EPS stalno ima problema sa potrošnjom strujoe: zimi se pravdaju grejnim telima zbog niskih temperatura, a leti zbog klima uređaja. Valjda bi bilo najbolje da je plaćamo suvim zlatom, a da je uopšte ne trošimo… Ako zaista krenu ove restrikcije, iskreno da vam kažem, ne znam šta ću da radim: imam dve bebe u kući. Prosto nisam pametna…
PoštovaniPredsedniče,
molim da se i meni oprosti februarski dug.
Gubitke EPS-a ćete nadoknaditi iz državne kase, a tu su i moje pare, koje ćete dati bez moje saglasnosti. Ako date taj novac, a ja nisam saglasna, onda je to otet novac. Da budem jasnija: biću pokradena za izvesnu sumu (kao i ostali građani, koji se ne slažu sa tim).
Hvala unapred.

Mahlat vs. Tanjug

Mahlat je ustala i bori se protiv Tanjuga, jer je pokradena. Nemojte mi floskule o kopiranju i ostala sranja, pls. Ženi su uzeli tekst i predstavili ga kao svoj – TO JE KRAĐA! Da su tekst kopirali, onda bi je potpisali. Taj Tanjug je zaradio i pare na njenom tekstu i red je da joj se plati odšteta.
Da se razumemo, internet je slobodan medij i treba da ostane takav. Ali, nemojte javašluk pravdati slobodom. Osnove Netiquette-a (za neupućene: Netiquette predstavlja osnove bontona na netu) su, između ostalog, da kad preuzmeš nečiji tekst, navedeš i njegovog autora. Nema to veze sa autorskim pravima, nego sa domaćim vaspitanjem. Kad neko skine npr. Kopolin film, ne deli ga okolo predstavljajući ga svojim delom po fazonu ‘Da vidiš što sam uradio/la dobar film’, već svima kaže ‘Skinuo/la sam Kopolin film’to je kopiranje/umnožavanje.
Kad neko uzme tekst i ne navede autora – to je krađa.

I nije Mahlat jedina, ima još slučajeva krađe, samo se ljudi retko odlučuju da javno o tome progovore, jer pokradena strana bude i ismejana … Jedno je free share, a drugo krađa. Kad čovek daje nešto što je uradio besplatno– to je free share i osnove vaspitanja nalažu da kažete gde ste to uzeli i ko je uradio (znate ono: credit goes to…); a kad uzmete neko delo, pa bilo ono free ili ne i predstavite kao svoje – e, to jeste krađa.
I nema razlike između neta i proizvodnje automobila.
Ljudi, ako vam niko nije rekao, evo ja ću:

ništa na ovome svetu nije besplatno!

To što neko proizvodi automobile, ne znači da je bitniji od nekoga ko sedi i piše tekstove, pravi programe ili nešto treće. Zajedničko za automobile i net jeste da je neki čovek (ili neka žena) uložio svoje vreme, znanje i trud. Retko kome će pasti na pamet da mazne auto, ali će većina da mazne neki tekst…. To što nešto ne znaš to da radiš nije opravdanje da kradeš od onih koji  to znaju! Sam IzvođačRadova odlučuje da li će auto/tekst/program/šta god ponuditi free ili će za to tražiti novac.
Ne treba ljudi koji žive od IT-ja da pocrkaju od gladi, jer je neko rešio da je na netu  sve besplatno! Ta priča o SvekolikimBesplatnimStvarima na netu pije vodu, dok čovek ne odraste. Nesumnjivo je da ima mnogo dobrih stvari za džabe, ali ima i stvari, koje je potrebno platiti (sve zavisi od potrebe korisnika: nekome je dobar Linux i programi koji ga prate; nekome je potreban Microsoft…).
Ako na netu treba sve da bude free of charge, onda da odmah upisujem frizerski ili neki drugi kurs, jer ako to ne uradim moja deca neće imati šta da jedu.
Najlakše se zalagati za besplatnost svega na netu, ako ne živiš od toga… Kad budemo mogli da uđemo u radnju i tražimo hleb/mleko/auto/kauč/DodatiPoŽelji i dobijemo besplatno to što tražimo, tada će i sve na netu da bude sve besplatno. Do tog nekog UtopijskogVremena – sorry: i na netu će biti komercijalnih stvari.

 

I šta je zajedničko za sve ove priče?

Krađa. Krađa je zajednička reč, pojam, akt…
Nema razlike između moje lopate, struje i Mahlatinog teksta. I Mahlat i ti i ja smo žrtva krađe. Da li ćemo doakati lopovu – teško. Iskrena da budem tu mahlat ima najveće šanse i iz sve snage navijam za nju.

Za online krađe može vam pomoći KradiMamu ekipa. Za offline bi trebalo da pomaže policija (paz’ da se ne prihvate SlučajaMojeLopate…). A za državne krađe – e, pa tu nam nema pomoći…

Ono što je važno za ovu priču o krađi jeste da ne smemo da ćutimo o tome. Ako svi progovorimo, možda i stanemo lopovima na rep… Možda ova zemlja zaista bude lepše mesto za život.

 

Advertisements

3 thoughts on “Drž’ lopova!!!!

  1. Kada bi se kradja kažnjavala, manji broj ljudi bi se odlučivao za istu. I da uhvate tvog lopova, neće ga uhapistiti, neće mu napisati prijavu jer ukraden predmet ima malu vrednost. Možda možeš da ga tužiš lično, to ne znam, nisam pravnik. Mahlat će možda imati više sreće, možda… Isti princip važi i za kradju lopate, i kradju na Net-u i kredju na državnom nivou. Nema odgovornosti.
    Krade se novac, lopate, tekstovi, ljudi se lažno predstavljaju… Niko nikada nije odgovarao, pa što da ne iskoristi tu mogućnost kada mu se pruža.

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s