Kako se dospeva na #oriontelekom shitlist?

 

Putevi su čudni i neobični, ali svako može nekad dospeti na shitlist. Možda će biti ni kriv ni dužan, ali će mu se svakako jednom desiti. No, ovde pričam o sopstvenom iskustvu. O mojoj borbi protiv vetrenjača. O jednoj, nekada dobroj firmi, a sada FuzionisanojGlavobolji (i za korisnike i za zaposlene). Pričam o OrionLelekomu. Da, da, saradnja mi se u poslednje vreme svodi na glasan lelek…

Prvo su im, onomad, pali serveri. Svi su ih napadali, a ja imala samo zamerku na tehničku podršku. Sve sam kontala da se havarije dešavaju i da ne može ljudski faktor uvek da ih spreči. Eto, priznajem, nisam bila u pravu. Ja greške priznajem i ispravljam. Kad je ta havarija prošla (a trebalo im je nedelju dana da je srede), ponadala sam se da će sad biti sve u redu. Al’ ne lezi vraže:

Pre nedelju dana mi se upucao FTP (imala pristup, a svi fajlovi sa FTP-a nestali, isparili, nije ih bilo),  a pristup cPanelu je proizvodio enormnu količinu stresa mom organizmu. Jadan cPanel je pokazivao silne sql greške, nije bilo ni mail adresa… Uspaničeno sam zvala tehničku podršku u 2:00 am i prvo što me je lik pitao, bilo je:

  • A je l’ Vam to hitno? – ma, momak, dosadno meni u životu pored dve bebe i posla, pa u gluvo doba noći ja tako zovem tehničku podršku da ćeretamo, ne bi l’ mi prošlo vreme nekako.
     

Još je rekao da mora da budi kolegu da mi sredi hosting. Jaoooo, srce mi se pocepalo od žalosti! Zamisli, mora jadan čovek da radi ono zašta je plaćen. I ja bih volela da imam ekskluzivitet da spavam noću, al’ nemam. A nije da imam neku besnu zaradu. Zaradi se tek toliko da se preživi… I pogađate, moj deo posla je u vezi sa njihovim serverima. Da, da – web. Pored toga što mi je bitno da su moji sajtovi ok, mnogo više mi je bitno da su sajtovi klijenata ok (a nisu bili tIJEkom one havarije – da ne pričam sad kako mi je tada bilo i kako su klijenti odlepili).

Nego, da se vratim na temu: srede oni meni sajtove za 15 minuta i padne izvinjenje sa njihove strane, a sa moje padnu rečenice tipa „sreća vaša što nisam wizard, pa ne mogu da dobacim do NBG-a – spalila bih vas do temelja! Šta ja vama plaćam?“… I prođe to nekako…

Elem, sinoć krenem da sređujem sajt svoje nesrećne firme. Da, to je isti onaj sajt, koji je urušen, spaljen, sravnjen sa zemljom kad su Albanci harali sa skriptama po njihovom serveru. Naravno, oni to neće da priznaju, ali serveri su im bili (možda još uvek jesu) bušni kao švajcarski sir. Tad smo se Bane Grbić i ja ganjali da li je kriv admin sajta ili hosting partner, pa kad ga stigla ista stvar posle 2-3 dana, uvideo je da ima mnogo toga i do hosting-a.  I tako, krenem da sređujem sajt… ne znam šta mi bi, pa rešim da ga sredim na serveru, a ne u lokalu. Mrzelo me da dižem servere kod sebe… I radim tako, radim, radim i, srećom, završim i onda PUF! Nema FTP pristupa, nema pristupa cPanelu, nema ni ping-a. Pozovem tehničku podršku u 05:00 am, kad lik kaže videće šta je sa tim posle 09:00. Malo li je reći da sam odlepila…

Jutros, sve radi. Krenem da radim backup, kad opet PUF! Odmah ih pozovem. Čekala sam i čekala i čekala, k’o da nisam bila četvrta na listi čekanja, nego četrdeset četvrta. Dobijem neku seku, koja mi ’ladno kaže da mi je IP adresa banovana zbog previše upita ka bazi, al’ da se ne sekiram – jer samo ja ne mogu da pristupim sajtovima (jbt, koje olakšanje! Grrrr!). Prosto rečeno – IP adresa mi na ShitList-i! Wow, kakvo otkrovenje! Pitam se šta bi bilo da sam radila više od jednog sajta? Da l’ bi dobila trajni ban? Zamolim da mi stave IP kao izuzetak i da me puste da vršljam po zakupljenom hostingu kako hoću – kad sledi još jedan tuš: ona ne može, ali će da pošalje zahtev, pa da čekam da mi odgovore (čekam i zvaničan odgovor na pitanje zašto sam na ShitListi, by the way)… I ne lipši magare do zelene trave. Al’ znate šta: ima da ih smaram sve dok mi ne odgovore!

I tako sam ja završila na njihovoj ShitListi. Ali, ovog puta su i oni na mojoj. Da se razumemo: PLAĆAM USLUGU, koju su oni dužni da mi obezbede! Ako li neće/ne znaju/ne žele da mi pruže uslugu – red je da me o tome pismenim putem obaveste, vrate pare i da se pozdravimo! Više nemam nerava da svako malo zovem tehničku podršku. Isceđena sam k’o limun… OrionTelekome, molim te, molim te, molim te, molim te, molim te, molim te, molim te, molim te, molim te ne kidaj mi više nerve (ne uleći u BlizanačkiAtar)!!!!

OrionTelekom – ozbiljna veza. Aha, al’ malo sutra!

 

Beleška na margini:

Blog je i u kategoriji SEX, jer lično mi se dojmi da me OrionTelekom svako malo u mozak… khmkhm…

Advertisements

One thought on “Kako se dospeva na #oriontelekom shitlist?

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s