Jebite se, #devedesete!

Nema hleba, nema mleka, kolone izbeglica, sa TV ekrana neki lik nosi ogrlicu od ljudskih prstiju, drugi od ušiju, grobnice pune iskasapljenih tela, krimosi orgijaju i bore se za srBstvo, inflacija, restrikcije struje, nema grejanja u školi, neke kreature zavijaju, neke seljačine su upasane, a neke seljančure mešaš sa tetama kod plavog mosta, benzin u plastičnim flašama… Jebite se, #devedesete!

I sad dođe neka ekipa polumozgaša i promoviše mi MuzičkuKulturu (ej, „kulturu“) domaće scene devedesetih, gde nema Dža ili Bu, Osvajača, Bjesova, Kristala, Obojenog programa, DLM-a… Kakava je to MuzičkaKultura? To, bre, nema veze s muzikom!

Devedesetih je MojaMalenkost nosila martinke, karo košulje, farmerice i htela bolje sutra. Nije bilo opasnosti da će me neko izuti, jer nisam nosila popularnu „dvojku“. I dandanas kad vidim NikePatike, meni se nešto okrene u stomaku.

Tih devedesetih roditelji su mi bili očajni (kasnije su se i razveli – odgovorno tvrdim da je to zato što su ih devedesete sjebale). Nisu znali šta ih je snašlo, nisu bili umešni u „snalaženju“ i krckali smo ono što smo imali u šteku… Ćale se vucarao po svetu i brao narandže, radio na građevini i ko zna šta još, jer za dipl. maš. ingove nije bilo posla u ZCZ iliti ZavodiCrvenaZastava (kako se nekad Zastava zvala). Keva je giljala u nekom, već tada debelo raspadnutom državnom preduzeću, bez plate.  Sestra osnovac – ja srednjoškolac. Malo li je reći da sam se osećala izgubljeno?

Kad roditelji ne znaju gde su, kad nemaju ideju kako dalje, kad na TV-u možeš  samo da vidiš unakažane preminule i njihove komade tela – imaš dva izbora: ili ćeš pući ili ćeš probati nešto da promeniš. Srećom, moja ekipa i ja smo se odlučili za ovu drugu opciju. Svi smo bili solidni đaci, jer smo znali da samo tako možemo da palimo napolje, ako se ništa ne promeni. Slušali smo rok i metal i imali neki naš svet, koji nas je i sačuvao od ludila (mada, pitanje je koliko smo i ostali normalni, posle svih sranja).

Za blejanje po kafićima se nije imalo para. Sedeli smo po parkovima, visili jedni kod drugih i slušali rok. Mučili se da nađemo nove albume, pa kad nađemo, razmenjivali kasete i presnimavali… Onda su počeli protesti. Bili smo aktivni učesnici istih. Jednom je direktor moje srednje zaključao sva vrata na školi, da ne bi pojedinci pobegli na protest, jer to ruši ugled škole, a dovodi u pitanje i njegovu podobnost u JUL-u. Nekoliko nas je iskočilo kroz prozor – studenti su nam pomogli da bezbedno siđemo. Dobila sam ukor direktora i nastavničkog veća.

Panduri su nas vazda jurili, a i  omladinci SPS-a, JUL-a i SRS-a. Nisu nas jurili ne znam zašto, nego da nas biju. Mene je jedan kreten razvalio motkom po leđima. Nisam sigurna je li bio u SPS-u ili JUL-u, ali bio je njihov. I bio je dizel. Dangu sam nosila mesec dana. Ono što te ne ubije – to te ojača. Drugi put me je stigao pandur koji me je nemilosrdno čupao za kosu i šamarao psujući mi redom familiju i nazivajući me „padavičarem“. Treći put su panduri tukli čitavu moju ekipu. Mi, 17 godina, zbili se jedni uz druge, a oni opleli po nama. Drugari su me ubacili između sebe da me kerovi što manje zakače. Tada sam plakala. Ne zato što me boli to što me zakače, nego što mi tuku drugare. Posle te makljaže odgovorno tvrdim da sam se promenila. Nešto je puklo u meni…  Kad se svega ovoga setim – ja u pozadini čujem „muziku“ onih kreatura koje su zapevale u Areni sinoć.

Za renesansu te muzike (to se ne može nazvati muzikom, al’ ne znam koji drugi termin da upotrebim) krivim današnju vlast. Sad ti, što su me devedesetih tukli ’lade jajca u koaliciji sa onima koji su mi obećavali BoljeSutra i Pravdu. Zato nikada nikada nikada nikada nikada nikada nikada nikada više u životu neću dati glas DS-u, pa makar opstanak planete Zemlje zavisio od toga. DS je umro 12.03.2003. Iskreno se nadam da će današnji DS stići KosmičkaPravda zbog pozivanja i razvlačenja lika i dela gospodina Đinđića.

Devedesetih je bilo ovako: prvo su nam servirali „muziku“, pa su onda krenule bande da zavode red (i tu i tamo da se rokaju međusobno), para je bilo sve manje, a očaja sve više. 2011. vidim isti scenario: imamo „muziku“, imamo bande, imamo očaj, nemamo para.

Sad imam malo više godina, nego devedesetih. Imam dve opcije: ili da palim odavde ili da se borim. Revolucija me nikako ne ostavlja  na miru. Danas se revolucija neće desiti na ulici… Revolucija se već dešava, ali zaslepljeni vlašću, otimačinom i uvlačenjem u razne bulje ovog sveta – vrhuška vlasti to ne vidi. Kada shvate biće kasno – propadoše na izborima.

Zato: jebite se sa sve devedesetima!

Advertisements

34 thoughts on “Jebite se, #devedesete!

  1. Auh, kakav tekst. Ja sam doduše bio osnovac devedesetih, ali se odlično sećam tog zlog vremena. Sada na Nacionalno Geografiji ide serijal o devedesetim, kolikom sam ispratio nigde se ne spominje Srbija, Jugoslavija. Inspirisala si me da i sam napišem tekst.

  2. PaljbaPrekoGrane says:

    Duchesse: Ja svojim degenericima od roditelja, koji su imali mogućnosti da napuste državu, nisam nikada oprostila što to nisu uradili. Neću da sutra moj sin zameri isto meni.

    Amen! Zato zena i ja odlazimo sa decom sledece godine. Nista bolje ne moze da se uradi ovde.

  3. Na pogrešnu smo deceniju potrošili mladost, ali to nam je zapalo. Ostaje da se sećamo dobrih dana i da potiskujemo loše. A revolucija, pa… dobro zvuči, malčice je drugačije u praksi.
    The revolution will not be televised propovedao je Gil Scott-Heron pocetkom sedamdesetih. The revolution will put you in the driver’s seat.

  4. Clanak je izvrstan i sve je na mestu. Da li je bolje 1991 ili 2011? Pa sad je bolje – jeftiniji je benzin i ima vise posla i bolji je standard. Ako neko zaista zeli da poredi super je bas sada – ne daj boze da se ponove ratovi i bombardovanja.
    A ako bas zelite da poredite Srbiju sa tzv razvijenim i zemljama u razvoju onda je slika katastrofalna i vodi placu, depresiji i suicidu. Moje privatno misljenje je da treba da se promeni mentalitet ljudi pa onda redom. Gde da nadjemo mucenike koji ce da se zrtvuju za opste dobro i umesto da bezobzirno otimaju rade na poboljsanju nemam pojma. Toga vise nema ni u Japanu. Nestalo u zadnjih 10 godina.

  5. imam isti doživljaj 90-ih, ali to sa ovim danas veze nema.
    i od kad je problem koalicija sa sps-om? pa kome je do morala neka ide u crkvu; i da, nije li autor ove mudrosti bio kum sa jednim od vođa surčinskog klana, zar nije bio kum sa najvećim tajkunom posle 5.oktobra, ili prijatelj sa vučelom i tijanićem…

    • Constrictoria says:

      Nekome je problem, nekome nije.
      Meni je problem oduvek.
      Zašto? Zato što je SPS kreator propasti zemlje i naroda, a sada je na vlasti sa onima, koji su se šatro, borili protiv te nakazne politike.
      Čak i u politici, moraju postojati granice.

  6. Seti se devedesetih says:

    Neverovatno koliko smo, kao nacija, opterećeni opštom kuknjavom i zapomaganjem. Ako je u celom svetu loše i kriza, kod nas mora biti da je najgore. I svi se polomiše kukajući kako nikada nije bilo gore nego sada!
    Nekom uvrnutom logikom bolje je bilo i devedesetih. Bolji su bili prazni rafovi po radnjama nego veliki tržni centri danas, koji su svaki dan krcati verovatno nekim turistima, jer “Srbima nikada gore nije bilo”.
    Neki drugi ljudi, kupuju benzin na stotinama novih (stranih i domaćih) benzinskih pumpi, jer to sigurno nisu Srbi! “Nama” je bolje bilo kada smo kupovali 3 puta kršten benzin u plastičnim flašama na ulici za 5 maraka po litri. Mogao si čak nekoliko litara da kupiš za “platu” …ako radiš. Još ako ti neko pokloni bonove za bezin, eeeee.!
    Neki roditelji su devedesetih kalkulisali da li će im dete imati novaca da se vrati iz Beograda sa studija, preko vikenda, da nešto pojede kod kuće, a sada dokone domaćice koje ne znaju gde su im deca, preko interneta od 4Mb/s i uz kablovsku TV, zapomažu kako im nikada nije bilo gore!? I dok se ozbiljno hvataju u koštac sa izgradnjom Farmwila, dozvoljavaju sebi da lupe glupost, da je “onda” bilo bolje…., dok se neki sećaju kako je bilo strepeti da ti ne mobilišu dete, za neki rat koji “nismo vodili”… Valjda nam fale maskirne uniforme na ulicama i bahati, naoružani, pijani rezervisti po kafićima… Fale nam otimanja patika sa nogu osnovaca… Fale nam novčanice sa 11 nula… Fali nam “muzika” koju su “pevali” neki, dok svakom normalnom nije bilo do pesme… Fali nam bombardovanje, jer je i to po nekima bilo bolje nego danas.
    Čije li su stotine hiljada automobila po BG-u, ko pravi tolike gužve u saobraćaju i po tržnim centrima, ko to kucka i žali se na sve i svašta sa brzog interneta? Svi bi da beže preko, jer će tamo još lakše da kukaju kako im je teško.
    …Samo, … malo njih ide preko… tamo te niko nečuje kada kukaš. Tamo to nije popularno kao ovde…
    Slažem se da su teška vremena, ali molim vas, lakse sa tom kuknjavom da je “onda” bilo bolje!

    • Constrictoria says:

      Hvala što si dopunio tekst stvarima, koje nisam navela.
      Slažemo se da je onda bilo gore. Zato mi i smeta kada se organizuje manifestacija koja glorifikuje to vreme.

      Ali, samo nemoj, molim te, da me ubeđuješ da je danas do jaja…

      • kraka says:

        Ako dozvolite ja bi da se malo umešam.
        Ja ne čuh u životu ni u Srbiji ni u svetu da je neko rekao da je u njegovoj zemlji do jaja. Najviše što sam čuo bilo od jednog Švajcarca koji na moju zavidnu primedbu kako oni uživaju u svom blagostanju i baš ih briga za ceo ostali nesrećni svet, reče klimajući glavom: “Pa jeste, u Švajcarskoj nije toliko loše kao u nekim drugim, ali moglo bi biti i bolje, kad bi…” i poče da redja šta sve još Švajcarska ima da poradi.
        Tako mu to ide. Ej, čuj, u Švajcarskoj nije toliko loše.
        Devedesete su kod nas bile s#anje do guše, a ove su s#anje do pojasa. Kad bismo došli do s#anja do kolena čini nam se da bismo odahnuli, ali mislim da nam se samo tako sad čini i da mi teško možemo prestati da kukamo. Takva nam narav.

  7. Biljana says:

    Samo da ti kazem da se 100% slazem sa tobom, kao da sam ja napisala clanak. I u pravu si, ne moze ovako dalje. Mislim da cemo pratiti ovaj talas koji samo sto nije krenuo iz Grcke. Puno pozdrava iz ledene VB, emigrirah pre mesec dana 😦

  8. Moje se mislenje razlikuje od vaseg; Molicu fino
    91 diplomiro i krio se od jna
    92 na prinudnom odmoru igro tenis ceo dan – reket zajmio. loptice krao i krio se
    94 kupio raspali sportski automobil od prve plate (u kanadi)
    ps samo vi sedite i cekajte bolje sutra pored kablovske televizije i brzog interneta.
    samo sto nije. vi i samo vi ste krivi za sve sto vam se desava. 90e su bas bile do jaja.
    izrodio i veci broj dece. vole srbiju zbog bureka. i cevapa. vole i kafice. nista drugo ni nema. volim i ja i jebite se. zao mi je svih i svakog, a mene najvise. hvala.

  9. dusanovaiivanovamama says:

    Odreagovala sam slicno Hebale vas devedesete .

    Klinci mali, samo je muz radio, ma vise je bio na prinudnim odmorima, moz misliti, kakvog li odmora, prazne radnje, mleka nigde, ne ponovilo se…

    • Constrictoria says:

      Neki misle da je tada bilo super…
      Protiv ove skarade od glorifikovanja i muzike i stila života devedesetih mora da se podigne glas! Ne sme se ćutati, jer će nas sasvim progutati!
      Ua, devedesete, uaaaaaaaaaaaa!

      • dusanovaiivanovamama says:

        Odreagovala sam slicno Hebale vas devedesete .

        Mislim na post na b4c,koji sam napisala u trenutku kad su najavljivali koncert i kad sam videla Novaka u nekim novinama sa majicom na kojima je logo volim devedesete o uzasa!!!

        Sa bebama od tri i godinu dana, sa nocnim kucanjima i vojnim pozivima, sa neprospavanim nocima oko restrikcije struje i necudasesecamcegasvejos, mogu da ti se pridruzim u dranju: UUUUUAAAAAAA!!!!

  10. Constrictoria says:

    Elem, sećam se da smo tada videli kolonu izbeglica i da sam, iako politički nesvesna kao i svako dete, pomislila da je pitanje vremena kada ću i ja morati tako. Tik-tak-ti-tak.

    I ja sam sebi tada postavljala isto pitanje…

    A što se alternative tiče, pa mislim da će se pojaviti.

  11. Ta muzika koja je nastala u devedesetim predstavlja nešto najneprijatnije što sam ja čuo, kao da su na neke elektronske matrice koje zvuče kao pokvarena kineska igračka stavili urlikanje pevača/pevačica.
    Osobe koje u tome uživaju su mi nejasne i uznemirujuće i ne bih želeo da budem u njihovom prisustvu.
    Hvala bogu da u ovom užasu koji trenutno potresa Srbiju, pa i tim oživljavanjem gadne muzike devedesetih, neko ima mozga da kaže: “Jebite se devedesete”!

    • Constrictoria says:

      Nije ovde samo “muzika” problem. Ta balavurdija se loži na utoke, krimose, srBstvo… Dečaci bi da budu dokazani krimosi. Klinke bi da budu pevaljke i sponzoruše…
      Koji to roditelji vaspitavaju klince na ovaj način? Jesu li normalni?
      Balavurdiji u Areni bi trebalo pustiti jedan trostani Dnevnik iz tog perioda (što kaže Beogradoholik), pa da vidim da li bi im devedesete bile cool…

  12. Ivan says:

    gde nema Dža ili Bu, Osvajača, Bjesova, Kristala, Obojenog programa, DLM-a…

    fala kurcu pa ih nema… pogotovo obojenog programa. Za njih je dr. iggy pink floyd.

      • Ivan says:

        Zaboravila si Kerber…

        Devedesetih je MojaMalenkost nosila martinke, karo košulje, farmerice i htela bolje sutra.

        Mogla si da nosis kappa trenerku i airmax patike… bio bi to isti isprazni konformizam.

        • Constrictoria says:

          Jeste, baš sam bila komformista. Ma, mene su i mlatili komforno. Znaš, ja sam namerno šetala i dobijala po nosu devedesetih samo da bih sad mogla da napišem blog o tome i tebe nerviram. Vidiš kako sam veliki vizionar? 😉

          A što se muzike tiče, da nisi, možda, očekivao da sam slušala Galiju? :mrgreen:
          Sorry, ako sam te razočarala. No, da se ne ljutiš, evo ti jedne fine pJesmice:

          httpv://www.youtube.com/watch?v=NY4t6bB6tvI

    • Mad-Max says:

      Ja ne biti razumeti. Da li su problem navedene grupe ili to što misliš da su devedesete bile super kul? Ako su problem grupe onda šta da ti kažem sem da muzički ukus nije problem ovde. Ovde je problem šta te devedesete simbolizuju i šta ta muzika budi kod ljudi koji su imali problem sa tadašnjom i sadašnjom vlašću. U stvari, postoji kod mene i jedan problem sa muzičkim ukusom. Stavljati u istu rečenicu, čak i šale radi, onaj muzički promašaj sa Pink Floyd-om je svetogrđe 😈

      Ako misliš da su devedesete bile super kul, onda si ili tada bio mali ili ti je propao biznis. U tom slučaju ti od sveg srca želim da ti se vrate te godine sa sve muzikom, a da ja budem negde daleko odavde i da se zlurado smejem.

  13. Ček sad krenulo me. Padaju NATO bombe, svima nam glava u torbi, zovu moji rodjaci iz inostranstva i mole mog oca da šalje decu kod njih. Neki njihovi poznanici su uspeli da svoje klince prebace preko granice kod svojih rodjaka, pa možemo na istu varijantu i mi. I da li su nas sklonili? Nisu. Razumem gro ljudi koji nisu imali prilike da pobegnu, ali KO PRI ZDRAVOJ PAMETI može, a neće da skloni dete iz opasnosti? Pritom, u to vreme je moj brat imao 9 godina, bio je preplašen i nije izlazio iz podruma. Bukvalno.

  14. “2011. vidim isti scenario.”
    Same here. Kosovo, SPS, klinci ćelavi i upasani, ili još gore: klinci u majicama sa natpisom Rusija, huligani i klerofašisti u sprezi sa “državom”, crkva vlada iz senke, veličaju se ratni zločinci, nagradjuju se pedofili, smrdi na rat. Ja neću da se borim.
    Rekla sam boljoj polovini da ću jednog dana uskoro, verovatno posle sledećih izbora, sesti u kola s detetom i zapaliti preko granice da radim kao baba sera u Austriji ili u Americi kod Kineza na seckanju kupusa. On ako hoće da ostaje, nek ostaje. Ja svojim degenericima od roditelja, koji su imali mogućnosti da napuste državu, nisam nikada oprostila što to nisu uradili. Neću da sutra moj sin zameri isto meni.

    • Constrictoria says:

      Razumemo se….
      Samo, ja se nadam da će se svi pooništiti na narednim izborima i da će da nam svane.

      Znam da je ostalo još normalnih ljudi u Srbiji, znam. Nadam se da će doći i to BoljeSutra. Ako li nema izgleda za njega, onda i ja idem sa blizancima, a Sunašce kako ‘oće.

      • Javlja mi se da ćemo ići u istoj koloni izbeglica. Samo što, jbg, nećemo imati ni traktor.
        Pitanje jeste šta će se destiti na sledećim izborima. Najgore je to što mi se javlja da će DS, iako znatno oslabljen, opet proći dobro, jerbo će za njih ljudi glasati po principu manjeg zla. Prividno manjeg zla. A, iskreno, ako SNS i Koštunica formiraju vladu, treba bežati pre nego što im počne mandat.

        • Constrictoria says:

          Draga moja Vojvotkinjo,

          Zaista, nema tu neke velike razlike (između manjeg i većeg zla). Stičem dojam da će se DS slizati s kim god, samo da uvali bulju u fotelju. Posle ove nakaradne koalicije sa SPS od njih me ništa više ne može iznenaditi.

          Moj glas DS neće NIKADA dobiti, sve da dube na trepavicama! Od njih nema većeg zla! Vidi šta su nam uradili!

          • Kod mene su takodje završili. I kod mog muža. I kod svih koji su ikada glasali za njih, a koje poznajem dovoljno dobro da mogu s njima da raspravljam o politici. Tuga je to što ne postoji dovoljno jaka alternativa.

            Elem, ajd kad već pišemo o devedesetim. Sećam se neke godine kada sam sa roditeljima putovala negde kolima. Lupam glavom o zid prethodnih sat vremena pokušavajući da se setim gde, kada i zašto, al ne mogu. Elem, sećam se da smo tada videli kolonu izbeglica i da sam, iako politički nesvesna kao i svako dete, pomislila da je pitanje vremena kada ću i ja morati tako. Tik-tak-ti-tak.

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s