Raving about USA i EU kriza

Na početku da kažem da nisam vičan literarnoj umetnosti. Snalazim se isključivo sa brojevima i kodovima. Ja sam ispizdeli ekonomista koji je sreću i mir našao u kodovima. Ljude mogu da tolerišem isključivo virtuelno. Ne volim kad me Ženče smara da pišem, zna ona koliko to mrzim. Al’ pošto je molbu potkrepila pivom, evo seo sam, nalio kriglu i kao pišem. Da se razumemo, ne prodajem se ja tako lako – al’ pivo je pivo (ako nekom padne na pamet da me kupi, da zna odakle da počne).

Kažete kriza u EU i SAD? Da običan čovek razume? Nisam ja neobičan čovek, al’ je ekonomija u Srbiji neobična. Ne tako davno, kad sam bio student mlađahni, mi smo izučavali (između ostalih gluposti) i SEV. Za one koji ne znaju šta je to: SEV = „Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć SEV. Nastao u uslovima podeljenosti sveta na kapitalističke I socijalističke zemlje…“ (pa koga zanima, neka klikne na linak i otkotrlja do tačke 11). No, srećom, ima i ekonomskih analitičara koji se dalje obrazuju (strani univerziteti, prate trendove u ekonomiji), a i ima i ANALitičara koji su ostali na našem obrazovanju. Ali ovde nije reč ni o jednima, ni o drugima.

Ja o ovoj krizi ne mogu da vam pričam sa ne znam kog aspekta. Mogu isključivo da pišem sa ličnog. Neću vas opterećivati deficitom, suficitom, bruto dohotkom i ostalim dosadnim ekonomskim terminima. Probaću da napišem tako, da me i oni koji ne daju ni pišljiva boba za ekonomiju razumeju. E, ako smo se dogovorili da ja ovde ne ANALiziram, nego iznosim svoje viđenje stvari, da se poklonim i počnem:

Ekonomska kriza obično startuje polako i nevidljivo sinergijom više efekata, koji naizgled nemaju nikakve veze jedni sa drugima. Sa druge strane, moderna ekonomija (naročito berzanska sa državnim obveznicama) u velikom procentu funkcioniše po principu „dođem ti“ i dosta zavisi od tkz. „očekivanja“, odnosno percepcije poverioca da će dužnik biti u mogućnusti da u jednom trenutku u budućnosti vrati pare uvećane za kamatu. To se ogleda kako na vrednosti akcija pojedinačnih firmi (pad akcija neke firme zato što je neki CEO vaćario sobaricu, ili tome slično), tako i na celu ovu gungulu oko pada kreditnog rejtinga Amerike.  Da li je Amerika naprasno postala nesposobna da vraća svoje dugove?

Nije. To je u principu psihološki efekat oduzimanja jednog A sa njihovog kreditnog rejtinga, koji, na žalost, zbog upravo tih psiholoških efekata ima moć da proizvede krizu.

Da razjasnimo: postoje psihološki i realni efekti pada kreditnog rejtinga.

Realni su da zemlja sa nižim kreditnim rejtingom koristi „skuplji novac“, odnosno kamata na pozajmice je veća. To, naravno, važi za zemlje koje imaju ekonomiju (za razliku od Srbije, čiji je spoljni dug i ovako i onako okarakterisan kao junk – u prevodu: šansa da neko zaradi na kupovini našeg duga je jednaka kao da uzgajaš pirinač u Sahari). Šansa da se kriza ovog tipa prelije kod nas je ista kao što je bila šansa da se i prethodna kriza prelije. Naravno, sada će, verovatno, da budu žalopojke kako će ta kriza opet da nas pogodi (ne zaboravljamo, je l’ te, kakva je to šansa za zaradu Srbije, pa posle tri meseca žalopojke tipa „kriza nas ubi“), ali je činjenica da je naša ekonomija toliko mizerna (naročito izvoz) da nema krize koja može bitno da pogorša našu konstantu krizu. E, sad, da se vratimo na temu:

Psihološki efekti su npr. bežanje od dolara, kao svetske valute, i kupovanje zlata na svetskim berzama. Svi šizofreno kupuju zlato, zbog njegove navodne sigurnosti (navodne, jer da je zlato bilo dobro sredstvo plaćanja ne bi ga zamenio novac, a potom i berza. Kada bi se vratilo zlato u upotrebu u tom fazonu, cela ekonomija bi stala u roku o0d 24 h).

Sve glavne zemlje na svetu poseduju ogromne rezerve dolara ili drže veliki broj američkih obveznica (američkog duga); npr. Kina je glavni, uslovno rečeno, kreditor Amerike. Ako se, ovo što se sad na berzama dešava, nastavi posledice će osetiti i Kina i Rusija i EU, zato što će vrednost novca koji su oni uložili u američku privredu rapidno da opadne. Sa tolikim gubicima će teško moći da se nose, tako da to može da prouzrokuje globalnu ekonomsku krizu.

A zašto se desila krize? Po meni se kriza desila, prevashodno zbog tih psiholoških efekata. Prvi put istoriji od kad se računa kreditni rejting (tamo negde od 1917.), se desilo da USofA izgube najviši rejting. I to je delovalo kao šok za nas, ostale privrede, i na globalnu berzu. Oduvek se u finansijama učilo da je kupovina američkog duga najsigurniji plasman kapitala, zato što su oni uvek vraćali svoj dug. Međutim, sada ta teorija izgleda da pada u vodu. Zašto? Opet ću reći, ja ne mislim da je to tačno, zato što ne smatram da je američka ekonomija izgubiula sposobnost vraćanja svojih dugovanja. Oni imaju izuzetno veliku mogućnost da skrešu svoju potrošnju/izdavanja/izdatke, da bi mogli da servisiraju svoje dugove bez ikakvih problema. E, to je sad nešto što se neće svideti njihovoj populaciji i što izlazi iz domena ekonomije, a zadire u domen političkog pilićarenja (tako dobro poznatog nama). Podizanje limita za zaduživanje je nešto što se tokom godina dešavalo u Americi, jedino je sada došlo do kvazi problema sa tim podizanjem kreditnog limita. A to je čisto politikanstvo, verovatno pokušaj opozicije da skenja poziciju (Senat, Kongres…). Tako da verujem i da je došlo do snižavanja kreditnog rejtinga više zbog te nemogućnosti da se oni dogovore i medijske pažnje koja je tome posvećena, nego zbog realnog opadanja američke ekonomije. Što se mene tiče, za najveći deo ovog sranja možemo da se zahvalimo nekooperativnoj američkoj opoziciji, koja bi da postane kalif umesto kalifa, bez obzira na efekte koje će to prouzrokovati.

Da se razumemo oko jedne stvari: Amerika je izmislila ovakav svetski ekonomski sistem, gde ceo svet (odnosno, najbogatije zemlje) manje-više pomažu u finansiranju američkih aktivnosti; a to se neće prekinuti tek tako nekim padom kreditnog rejtinga.

U suprotnosti sa popularnim verovanjem kod nas, Amerika ne izdvaja toliko procenta svog dohotka na vojsku i ratove, već ima najskuplji scijalni sistem na svetu. Tako da i oni koji će se radovati tome da Amerika neće više ratovati – džaba se lože, jer će najviše novca da se izvlači od kresanja socijalnih davanja, a ne povlačenjem američkih trupa iz ratnih zona. Ratovi su, na žalost, uvek bili vrlo jednostavan i primamljiv način za osvajanje resursa i pospešivanje ekonomije i tako će i ostati, bez obzira da li to radi Amerika ili neka druga, u tom trenutku, dominantna sila.

Kriza u Evropi nije samo prelivanje krize u Americi, već je posledica političkog, a ne ekonomskog proširivanja Evropske Unije. Prva i najveća žrtva toga je Grčka, čiji je prelazak u Evrozonu nikako nije bio praćen njihovim ekonomskim potencijalom i neradnim navikama. Zemlji u kojoj se svako malo dešavaju štrajkovi zbog raznih gluposti, nikako nije trebalo biti dozvoljeno da se uključi u Evrozonu i da sa time svoje neracionalnosti preliva na ostale zemlje. Ta greška sada košta EU stotina i stotina milijardi evara i destabilizuje ionako krhak sistem  u kojem su razlike između najbogatijih i najsiromašnijih skoro, pa iste, kao što je bila razlika između Slovenije i Kosova u SFRJ. Pored Grčke, tu imamo i Portugaliju, Španiju i, začudo, Italiju (koja je ko zna kojim putevima dospela u poziciju da ima elemenata krize; jer je italijanska ekonomija posle nemačke i francuske najjača ekonomija. Italijani nisu uopšte siromašni, a ni mutavi što se ekonomije tiče).

Ono što je poražavajuće za EU je da je jedna zemlja sa 10+ miliona stanovnika uspela da izazove toliki problem, a da pritom EU začetak problema nije spoznala na vreme i nije ugasila požar u začetku. Naravno, pored toga, je i prisutno prelivanje krize iz Amerike, kako ove trenutne, tako i one skorašnje investicione, što dodatno opterećuje Evrozonu.

Šta sve ove krize znače nama? Ništa. Jedino znače da ćemo moći da isprosimo manje novca. Kao što sam rekao, da bi zemlju pogodila kriza mora da ima ekonomiju, prevashodno izvoz. Pošto mi to nemamo u nekom značajnom iznosu, i predstavljamo klasičnu državu prosjaka, to će jedino da prouzrokuje manje iznos sredstava koje ćemo dobijati na poklon, odnosno skuplje kredite, koje i tako nikada nećemo uspeti da vratimo. Sve ovo može da ima poražavajuće efekte na Srbiju, jer ovde gomila stvari funkcioniše po osnovu poklona, kredita i prodaje preduzeća. Kada bi se potrudili da iole pospešimo privredu, ovakve krize “velikih” nas ne bi preterano pogađale i stvarno bismo mogli da izvučemo čak i neku korist od njih; kao što je npr. Amerika izvukla korist za vreme totalnog rasula tokom Prvog i Drugog svetskog rata, gde su prestali tek od skora da joj otplaćuju kredite. Naravno, ne u tolikom obimu kao Amerika, ali sasvim dovoljno za jednu zemlju koja čak ni Njujork ne može pošteno da napuni.

To što ANALitičari i političari tvrde da će nas i ova kriza zakačiti, smatram političkim pilićarenjem i skidanjem odgovornosti sa sebe. Iskreno mislim da ljudi ni na poziciji, ni u opoziciji nemaju potrebna znanja i veštine da vode ni SZR, a kamoli jednu državu, pa makar i banana republiku, kao što je naša Srbija.

Svestan sam da je za ovu temu potrebno bar 20ak strana sa brojkama, analizama, stručnim izvorima i ostalim; ali ostaje vam da mi verujete na reč da će u kratkom roku biti business as usual i da ovo neće prouzrokovati nikakve  tektonske poremećaje u svetu.

 

Advertisements

2 thoughts on “Raving about USA i EU kriza

  1. Bravo! Odlican post. Doduse iznosim misljenje sa literarne tacke gledista. Sa ekonomskog aspekta moje znanje seze samo do slova “e” u reci o kojoj govorim, a ono se tice prezivljavanja u zemljici srbiji:))) doduse, ni to znanje nije zanemarljivo s’obzirom na razne domisljaje kojima se sluzimo da bismo… znate vec tu pricu (mislem… ti i zence:)

    a o mom skromnom misljenju povodom zadate teme? mislim da su skoro sve krize – vestacke i da su posledica igre onih mocnih… nesto kao u filmu “brusterovi milioni”

    PS ovo je samo za zenski deo tima:))) Odlicno Const! Cudo si ti:))) Al’ ga ubedi za male pare… da nije precutao jos neke detalje:)))))))))))))

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s