Ispovest PreduzetnicePočetnice – deo XVIII

iliti BrateGospodža
 
Kad sam bila trudna MaterinskiInstinkt me zaobišao (il' ja to tako mislim – kako stvari stoje i sada me zaobilazi. 'oću reći, volim svoju decu, al' ne pravim dramu oko toga). U prvim mesecima je većini koja me zna bilo čudno što nisam raznežena, ne mazim stomak i ne maltretiram Sunašce. Da, da, da – nisu se dešavale situacije da ga usred noći tokom januara išutiram iz kreveta i dreknem:
 
– Jede mi se lubenica/nar/dinja/čokoladica/dodatipoizboru
 
Tek da reknem, ni u ostalim mesecima tog "divnog perioda" (u što je divno, hebalo kevu) ga nikada nikada nikada nisam cimnula niti za jednu jedinu sitnicu. Elem, da se vratim na temu (šta god tema bila), nervirale su me priče tipa:
 Kako se osećaš; Nosiš novi život…; kad su drugi u komunikaciji sa mojom malenkošću koristili bebeći jezik tipa "sta ladis" (prim. aut. iskrena da budem to me najviše pizdelo)… Ono što me je dovodilo do ludila jeste jedan klijent; odnosno, rodno senzitivno rečeno klijentkinja, koji mi je ostao dužan neke pare. 
 
 
Naime, pre dve i po godine smo prodali program jednoj auto školi. Vlasnica je rekla da trenutno nema novca i zamolila za plaćanje na rate. Hebala me ženska solidarnost i razumevanje za žene na muškom terenu – tad sam samo pokazala da nemam santu leda namesto srca i gadno se zahebala.

Pomenuta BrateGospodža je uplatila samo dve rate, a naredne tri zaboravila. Ne znam zašto sam joj bila i oprostila dug. Sve do jednog popodneva trećeg meseca moje trudnoće. Tek da reknem, da je blizanačka trudnoća barem dva puta gadnija und gora od obične, pa svi oni koji znaju kako je to biti majka (uključujući i mog zemljaka, Tomislava Nikolića) će me razumeti. 
 
To popodne su komšije pekle paprike za ajvar uveliko (prim. aut. k'o da tegla ajvara košta 100 dukata, pa mora da se pravi ajvar u domaćoj radinosti). Neki od njih su se hvalili da prave i po DvaesKilaAjvaaaraaa. Bacala sam ne znam ni sama koju peglu po redu taj dan, kad je telefon zazvoni:
 
– Meni treba PreduzetnicaPočetnica. – odlučno reče uno ženski glas sonustranu.
 
– Ja sam BrateGospodža. – reče ona (prim. aut. pomenutoj gospođi je uzrečica brateeee sa naglaskom na glasu E, te je s toga nazvah BrateGospodža).
 
– BrateGospodžo, PreduzetnicaPočetnica ne može trenutno da Vam se javi. – skupih poslednje atome snage da izustim.
 
– A jok! Ne mož' to tako, brateeee! Prodala mi je program pre neku godinu i ima da mi doradi još neke stvari, brateeee! Je l' me ču'eš, brateeee? Ja sam zajeban lik i imam njen broj računa, brateeee, i ima da je tužim, brateeee!!!! I ima da joj kažeš, brateeee, da mi se odma' javi! Jesi čuo, brateeee? Nemo' da se zajebavaš sa mnom, brateeee! – izdra se ona i prekide vezu.
 
Sedoh i pripalih cigaru (prim. aut. jeste, jeste – palila sam tu i tamo po koju, onda sam propušila posle porođaja, a pušim i sad i ne dojim decu.). Razmišljala sam šta sad da joj radim. Bacih peglu. A posle pegle okrenuh BrateGospodžu.
Sad mi je glas već bio normalan, a oporavila sam se i od bacanja pegle.
 
– Dobar dan. Molila bih BrateGospodžu, ovde PreduzetnicaPočetnica.
 
– Aaaaaaaaaaa, ti si, brateeee. – prepodobno će ona.
 
– Jeste, ja sam. Prvo bih htela da raščistim nešto sa tobom. Kao što obe znamo, dođeš mi pare. Zatim, kakve su to gluposti u kojima pretiš tužbom?!? Pošto si rekla mojoj maloj da znaš broj mog računa, što ne uplati one pare koje mi dođeš na isti, a? Rekla si još da sa tobom nema zahebavanja, e, pa, draga moja nema ga ni sa mnom. Popićeš tužbu, brateeee. – izdeklemovah u dahu (prim. aut. sa sve naglaskom na brateeee).
 
– Ovaj… ja… A da popijemo piće, brateeee? – spetlja se ona – Da dođeš, brateeee, na piće, a?
 
– Ne pijem već neko vreme. Trudna sam. – nadrndano ću ja.
 
– A, brateeee, pa ti si trudna! Jao, zato si ti tako histerična. Pa, što ne kažeš da ti rade hormoni, nego me prepadaš. – kroz tupavi smeh će BrateGospodža. Treba li da vam pišem uopšte koliko sam poludela zbog ove konstantacije. Pa, ako sam trudna nisu mi svrake popile mozak!
 
– Jeste, trudna sam, ali nisam besna zbog hormona, nego tvog bezobrazluka. I nisam ti ja brat. Ali kao što i sama kažeš, u trudnoći rade hormoni, pa ako dođem iz ovih stopa i tresnem te krvnički, sud će da uzme u obzir smanjenu uračunljivost zbog mog drugog stanja, a ti ćeš mesec dana da šetaš sa čalmom oko glave. Mogle smo oko svega lepo da se dogovorimo, ali ne – ti voliš da pretiš. Vidiš, ja nikada ne pretim – samo obaveštavam šta će se desiti. Ako mi do sutra ne legnu pare na račun, da budem preciznija: kompletan dug plus kamata od 5% za svaki mesec docnje, dolazim sa štanglom u narodu popularno nazvanom pajser da te pajserišem, jesi čula? – dreknuh iz sve snage i prekinuh vezu.
 
Pare su legle narednog dana. BrateGospodža je probala da stupi u kontakt sa mojom malenkošću još nekoliko puta, ali dalje od Sunašceta nije stigla.
 
– PreduzetnicaPočetnica ne želi da komunicira sa Vama. Mogu li ja nekako da Vam pomognem? – ponavljao je kao papagaj iz dana u dan.
 
Ostala mi je misterija zašto su ljudi većinom nalik BrateGospodži. 'oću reći, maksimalno bezobrazni. Nekada sam i sama u frci sa potraživanjima, pa ne mogu da platim baš svaku fakturu na vreme, ali uvek pozovem onoga kome dugujem da mu kažem da nemam trenutno i da čim budem imala – plaćam dug (ovom prilikom bih pozdravila moju punu razumevanja Knjigovođu. Kako sad ide rodnosenzitivno – Knjigovođica?!? ?!? Inače, moja Knigovođica je zapalila iz Bg-a sa sve mojim kešom, pa joj ovom prilikom poručujem da bi bilo bolje da se ne vraća u Prestonicu, jerbo ako je sretnem… O RunAwayKnjigovođici ću pisati naredni put – kad me prođe bes malo, da mi blog ne bude kompletno besan). 
 
Nego, imam i jedan announcement:
sad sam pravi direktor (ili rodnosenzitivnim jezikom rečeno direktorka, direktorica il' kako se to već na moderan način kaže). Moja preduzetnička radnja je ugašena (spaljena, bacila kašiku, umrla, nestala); ali namesto nje je došlo Preduzeće. Jeste, jeste – nisam više SZR, nego DOO. Pravo iz zanatlija sam skočila u VisokoDruštvo. Što ja da budem gora od Miškovića?!? Kad može on ovde da ima Imperiju, što da ne mogu ja, je l' tako? Sad sam korak bliže kupovini Microsoft-a. 🙂 Da, da – još uvek hoću da pitam Bilija 
– Pošto, care?
 
Eto, polako gradim Imperiju. Pa, kad je sagradim, pa kad uzvrnem udarac (prim. aut. uzvrnem udarac pročitati na "šumadijski način", tj. kosovsko-resavskim dijalektom koji je staro-štokavski dijalekt srpskog jezika, a kojim se govori u mome zavičaju) ima sve da pršti. U to ime – nazdravimo:
 
 

Obaveštenjce:

neki su, može biti, pročitali ovaj blogić na drugom mestu, ali smatram da ih nije bilo previše, te ga stoga objavljujem ovde. Od narednog bloga počinju  nove dogodovštine PreduzetnicePočetnice u raljama serbskoga biznisa und bizMismena.

 

 

 

 

Advertisements

6 thoughts on “Ispovest PreduzetnicePočetnice – deo XVIII

  1. DrWho says:

    hahahahahahah
    Nasmejala si me ovog sivog jutra.
    Pitao bih, posto vidim da je ovo 18. deo, gde i da li mogu da procitam ostale delove?

    • DrWho says:

      Zaboravih da ti cestitam unapredjenje u direktorku. Pa, cestitam ti.
      [img]http://www.goodlightscraps.com/content/congrats/congrats_2.gif[/img]

      • Constrictoria says:

        Drago mi je što sam te nasmejala… 8)
        TheDoctor, uskoro ću da saberem sve blogove na jednom mestu. Za sada ih ima TudaSvuda: malo na b92, malo na b4c, malo na blogspotu…

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s