Beg – prvi deo

Žurno je završila razgovor sa prijateljicom. Vest koju je čula od nje probudila je strah. Onaj osećaj, davno zaboravljen.

Šta da radim, gde sada da bežim?  Pet godina sam bila spokojna. Zar je tako brzo prošlo vreme, a da to nisam ni primetila.

Zapalila je cigaretu, duboko udahnula i izdahnula.

Italija, Danska ili čak Novi Zeland?

Gde da odem, a  da me on ne pronađe?

Pre pet godina, u jednom drugom gradu, u jednom drugom stanu, silovao je čovek koji je izašao sada iz zatvora.

Bile su potrebne godine da zaleči tu ranu, samo da je zaleči.

Seća se one noći, kada ga je hapsila policija. Seća se njegovih reči:

" Gde god da pobegneš, na kraj sveta, ja ću te pronaći i ubiti ".

Tada je prodala stan, dala otkaz u firmi, i preselila se u miran vojvođanski gradić, gostoljubiv i drag. Otvorila je svoju firmu, sredila stan, a pre toga zalečila ožiljke na duši.

I sada ih on ponovo kopa. Otvara rane.

Gde da pobegnem, ponavljala je kao mantru, te reči.

Zaspala je sa tim rečima na usnama.

Probudili su je nasmejani sunčevi zraci, i na trenutak obradovala se lepom jutru. Onda se setila sinoćnjeg saznanja i ponovo je postala uplašena i tužna.

Skuvala je kafu i nazvala svoju firmu, da vidi da li ima nekih novosti od jutros i da kaže da će doći popodne, kako bi sredila neke stvari pre godišnjeg odmora.

Odlučila je da sebi priušti godišnji odmor na Floridi, i da bar, za kratko, pobegne iz zemlje.

Pozvala je američku ambasadu u Beogradu i zakazala sastanak za nekoliko dana, a potom i turističku agenciju i avio kompaniju, da rezerviše kartu i apartman.

Otišla je potom do obližnjeg kioska sa štampom i kupila je neke časopise, koji će joj odvući misli sa problema sa kojim se suočila.

U toku popodneva otišla je do svoje firme, obavestila zaposlene da ide na jednomesečni odmor, i pogledala sve papire, potpisala šta treba, i zatim je nazvala advokata i knjigovođu.

Sa advokatom je popila piće i dogovorila se da je on zastupa dok je odsutna, a knjigovođi je dala sva potrebna uputstva.

Te večeri se ponovo čula sa svojom prijateljicom koja ju je obavestila da ON nije viđen u naselju gde je živeo.

" Pošao je u potragu ", pomislila je.

Posle tople kupke pustila je tihu muziku i već se prepustila maštanju..letovaće na Floridi, to je bio san koji je sanjala, a sada će san pretvoriti u javu… 

Prošlo je deset sati, kada je probudio zvuk telefona.

" Seko, baš sam mislila da te zovem danas! "

Uzviknula je srećno kada je čula glas svoje četiri godine starije sestre.

Ispričala joj je sve šta se dešavalo tih dana, i nameru da otputuje, a onda joj je seka predložila da ide i ona sa njom, ali da promene destinaciju.

Pozvala je aviokompaniju i promenila rezervaciju. I mesto gde će se odmarati.

Taj dan joj je prošao u velikoj trci, spremanju i pripremanju putovanja.

Tokom večeri čula je poznatu melodiju svog mobilnog telefona.

Skriveni broj.

" Da…"-javila se sa zebnjom u glasu

" Vratio sam se ljubavi! "

Čula je njegov glas i brzo je bacila telefon.

Nakon neprospavane noći bila je umorna. Nije znala šta da radi. Ne može odmah da otputuje, avio karte i rezervacija u hotelu važe joj tek za četiri dana.

Pila je kafu kada se začulo zvono na ulaznim vratima. Pomislila je da je to komšinica i bez razmišljanja je otvorila.

Pred vratima je stajao ON, avet bolne prošlosti.

Pokušala je da brzo zatvori vrata, ali je on bio brži.

Stajao je u hodniku i smešio se.

– Pusti me u stan, promenio sam se…

Bleda i nemoćna, na smrt preplašena, dozvolila mu je da uđe u kuhinju.

Ćutao je i posmatrao je stan.

Gledala ga je. Visok, kratko ošišane crne kose, u farmerkama i lepoj majici, najnoviji model patika, mobilni oko vrata. Tetovaža na ruci, jedna jedina.

– Zbog tvoje i svoje gluposti sam robijao. Ne znaš kako mi je bilo. Izašao sam nedavno. Vratio se u prazan stan, pun nameštaja ali bez topline. Tebe nema u njemu.

– Šta sada hoćeš od mene?

– Ništa. Hoću da znaš da sam na slobodi, i da te neću povrediti, samo to, ništa više.

Nije mu verovala. Videla mu je u očima onaj isti sjaj. Znala je da laže i da se nije promenio.

– Idem sada, spava mi se nešto. Vidimo se.

Bez ijedne reči otvorila je i potom zatvorila vrata.

Pustila je radio. Čula se pesma " Daleko ". Zaplakala je.

Plakala je dugo, predugo, a onda se istuširala i legla da spava.

Želela je da prespava par dana i da se probudi onog jutra kada sa beogradskog aerodroma ima let.

 

Uplašena, pozvala je policiju. Dežurni policajac joj je objasnio da policija reaguje samo  u slučaju da joj se nešto desi.

Bila je očajna.

Te noći nije spavala… 

Advertisements

One thought on “Beg – prvi deo

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s