Čokoladna bananica

Volim da pišem. Da li se moje pisanje sviđa drugima ili samo meni, ostavljam vremenu da da konačan sud. Za početak ću pisati o onome što najviše volim – slatkišima. Kad smo se već ovako lepo upoznali, mogla bih i da napišem koji red…

Svi ste čuli za čokoladnu bananicu. A kako je i kad čokoladna bananica nastala? Bila je to daleka 1938. ili 1937. ili… nije ni bitno. Sve se vrti oko 1938. godine, jer je tada izumitelj Franjo Vaja dobio novčanu nagradu za novi izum od tadašnje vlasti. Tadašnja vlast se nije mnogo razlikovala od sadašnje, bar što se tretmana pronalazača i njihovih izuma tiče, te je poštovani gospodin Vaja dobio čitavih 1,5 dinara kao nagradu za novi proizvod. Gospodin Vaja je ispekao zanat u Mađarskoj i Slovačko

j što se čokolade tiče. Došao je, preciznije vratio se u Srbiju, i preuzeo fabriku „Roda“. Fabrika „Roda“ je temelj današnjeg „Soko Štarka“. Ubrzo posle preuzimanja, izumeo je čokoladnu bananicu. Tada čokoladna bananica nije imala baš isti ukus kao ova današnja. Tada se čokoladna bananica pravila ručno. Onaj beli unutrašnji deo, najlepši deo čokoladne bananice, se pravio od svežih belanaca. Naravno i prelivanje čokoladom je bilo ručno. Zbog svega toga, čokoladna bananica i nije imala baš dugi vek trajanja. Kad bolje razmislim, možda i nije loše što nije mogla dugo da „stoji“. Zamišljam tadašnji ukus: stvrdnuti šne od belanaca koji kad se zagrize počinje da gilica nepca, ustima se razliva omamljujući ukus, dok se žvaće ima se utisak kao da se oblačak sitni zubima, sve onako malo „škripuće“. Čokolada se polako topi (prava čokolada, a ne sadašnji kakao premaz)… Dosta! Krete mi voda na usta za prvim bananicama. Eh, što nisam rođena tad? Onda je došao WWII. Da bi sačuvao fabriku „Roda“ od nacističkih okupatora, gospodin Vaja je dobio odobrenje od tadašnjih komunista (KP – Komunistička partija) da može da proizvodi hranu za okupatore. Tako je fabrika „Roda“ na čelu sa gospodinom Vajom u Zemunu proizvodila hranu… Kada su ti isti komunisti, koji su dali odobrenje gospodinu Vaji, došli na vlast (ili bolje rečeno, oteli je – pobednik piše istoriju, u svakom slučaju, da ne licitiramo sad je li vlast oteta ili osvojena) skinuli su ga sa čela fabrike. Vlast FNRJ-a je postavila gospodina Vaju, to jest druga Vaju (tad su svi bili drugovi i drugarice) za tehničkog direktora. Sedim tako, pa maštam: komunisti su hteli da uklone gospodina Vaju, ali… Ali, gospodin Vaja je toliko bio dobar u svom poslu, a tada im je (njima – KP) trebalo da po nečemu budu prepoznati u regionu, da su zarad toga ostavili poštovanog gospodina na miru i pustila ga da se bavi svojim poslom. Druga solucija je ta da je neki „narodni heroj“ sa spomenicom i dva svedoka čiji je pašenog bio pisar kod druga Starog dobio radno mesto gospodina Vaje, te zaposeo na čelo fabrike „Roda“. Po mome mišljenju, jedan od ova dva scenarija se zaista i desio. Ali, to je samo moje mišljenje. Možda je i bilo drugačije – ne znam. Ako neko zna, neka me prosvetli. Da nastavim sa potvrđenom istorijom: vrlo brzo je gospodin Vaja došao u sukob sa novim rukovodstvom fabrike (kako neočekivano, ’el da?). Zbog sukoba se preselio u Sarajevo. U Sarajevu nije bio besposlen. U periodu 1950. 1955. je radio na projektu mašinskog livenja bananica u kalupe od prirodne jestive gume, što je do tada rađeno ručno (ručno = sporo).

“Ručni rad” čokoladnih bananica je trajao do 1960. godine. 1960. godine stiže prva mašina za prelivanje čokoladne bananice čokoladom.  kakva je to tehnologija bila tada, eeeeeeeeeeeej. To je kao da danas svi imamo pametne kuće koje će pričai sa nama, družiti se sa nama, spremati, kuvati… 1965. godine stiže drugo čudo tadašnje tehnike – mašina za livenje čokoladnih bananica. Tada se proizvodnja ubrzala, čokoladne bananice su počele da se proizvode masovne -> postale su deo svačijeg detinjstva…

Kad malo bolje razmislim, mislim da nema osobe sa ovih prostora koja nije probala čokoladnu bananicu bar jednom. Možemo se mrzeti, ne voleti, pljuvati zbog nacije, vere, političkog opredeljenja, ali kad se radi o čokoladnoj bananici stvar je jasna – svi je volimo. Hm… Možda će čokoladna bananica da pomogne pomirenje naroda, nacija i vera na teritoriji pokojne SFRJ?

Danas je čokoladna bananica drugačijeg ukuca. Mislim, drugačija je od one prve, prave. Na „Soko Štarkovom“ Sajtu kažu da čokoladna bananica sadrži:

„šećer, glukozni sirup, voda, kakao-masa, dekstroza, kakao-maslac, sredstvo za želiranje (E 406), limunska kiselina, belance u prahu (0,16 %), emulgatori (sojin lecitin i E 476), aroma, etilvanilin, boja (E 102).

Čokoladni preliv sadrži: min 56 % kakao delova

Proizvod može da sadrži tragove kikirikija, jezgrastog voća i glutena.”

Iako volim čokoladnu bananicu i “Soko Štark”  mi je drag kao firma, ipak, ne mogu da se načudim njihovoj marketinškoj kampanji 2007. godine. Sećate li se onog blesavog konkursa gde su pozivali ljude da daju svoj predlog za novo ime čokoladne bananice povodom njenog 50. rođendana? Verovali ili ne, na konkurs se prijavilo preko 37.000 ljudi. Neka od predloženih imena za čokoladnu bananicu su bila i: čobana, banana, čobanka, čokobana, kremita, kokobana, banolina… Koliko toliko, presudio je razum, pa je čokoladna bananica dobila i zvanično ime “Bananica”. Ime joj je dala izvesna katarina Balać.

Pored ove kampanje, tada se vodila i još jedna kampanja kao odgovor na ovu prvu. Naime, mnogi su slali mail-ove “Soko Štarku” sa zahtevom da se ime čokoladne bananice ne dira. Ne znam jeste li vi učestvovali u ovoj kontra-kampanji. Ja jesam. Ovu kampanju je pokrenuo izvesni Nikola Šijan. Napisao je mail i prosledio ga na neke adrese. Onda su sa tih adresa taj mail ljudi slali dalje, pa se sve to pretvorilo u jednu lančanu reakciju, te je mail putovao širom planete, a masa ljudi mu je pružila podršku. Da li zbog mail-a i pritiska javnosti, ili zato što su se dozvali pameti, marketinški mozgovi iz “Soko Štarka” su, ipak, koliko toliko, izabrali razumno ime za čokoladnu bananicu.

Danas na tržištu ima mnogo proizvoda koje nazivaju ikrem banana, čokoladna banana, čokoladna bananica, krem bananica… Ali ne zavaravajmo se: samo je čokoladna bananica “Soko Štarka” ono pravo. Nekako mi izgleda kao skrnavljenje kad vidim u bakalnici “bananice” na kilo. Em su nikakve, em su jadne i bedne, em su neretko “matore”, pa posle njih boli tiba… 

Mada su meni čokoladne bananice najlepše kad ih jedem onako “gole”, mnogi ih trpaju i u torte i ostale poslastice. Ako ste radi da probate i tortu sa čokoladnim bananicama, daću vam recept. Ovu tortu, inače, tradicionalno pravim za svoj rođendan:

Sastojci:

  • 300g mlevenog plazma keksa
  • šećer po ukusu
  • 250g margarina
  • malo gaziranog soka od narandže
  • pola litra mleka
  • 2 pudinga od vaile
  • 4 kašike gustina
  • 3 mala pakovanja piškota
  • 20 krem bananica
  • šlag po želji

Priprema :

Kora:pomešati mlevenu plazmu, margarin, šećer u prahu i ako treba dodati soka da bi smeša bila kompaktnija. Ovu masu rastanjiti na tacni u obliku kore.

Fil:u pola litra mleka prokuvati puding, 4 kašike gustina i dodati šećera po ukusu. Kada se fil ohladi dodati margarin.

Bananice iseći po dužini. Piškote potopiti u sok od narandže da skroz omekšaju.

Ređa se kora od plazme, piškote natopljene sokom, polovina fila od pudinga, krem banane sečene po dužini, druga polovina fila, piškote i na kraju šlag.

Advertisements

2 thoughts on “Čokoladna bananica

  1. trener says:

    Ovu tortu, inače, tradicionalno pravim za svoj rođendan:

    A kad će taj rođendan , da probamo ? 😉

    Sladak tekst kao i bananica , od mene jedna “čokolada”

    httpv://www.youtube.com/watch?v=HMsvL3nSKdU

Comment

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s